"Napuniš svoj zdenac do vrha, a on još žeđa.

Prekovršiš mu mjeru, opet žeđa.

Našu žudnju ne gasi ispunjenje, ona se samo sobom poji;

Ona je na studencu kamen vazda žedan i napojen i utažen,

Svojom neutaživošću do ruba ispunjen."

 

"Došla sam da mi moje oči, uši, i ruke kažu da moja duša hoda pokraj mene,

Nevidljiva, i nečujna, i nedodirna, uskucana od radosti.

Došla sam da pijem nektar  Tvojega pogleda.

Došla sam da se više nikada ne otrijeznim.

Došla sam da Ti sebe natočim, da Tebe popijem, da sebe opijem."

 

"Vidjet češ, pokupit ću te suzama. Ili smješkom. Ili ničim. Uzmi me,

Spremnu na sve, na ništa. I jedno i drugo je najljepše. Uzmi još ljepše."

 

"Zašto sam ja Vesna, a Ti, Sathya? Nisi. Nisam. To je Moje Ja, koje saznaje da je Ja."

 

Zapisala Vesna Krmpotić