Jesam li ti već rekla…da me činiš…sretnom???

Možda i jesam…al…nekako kao da… nisam dovoljno…

Kao da nemam ili ne znam …onaj pravi način da ti pokažem koliko sam sretna što te…imam…što me…imaš…

Ne…nije to posjedovanje…to je…onaj okus slobode…i osjećaj… potpunosti…

Ono kad je svaki djelić tebe…popunjen…kad ti ništa ne nedostaje…kad u nekom nađeš…sve …sve ono što …ispunjava i najmanju sitnicu …tebe…

 

                   

 

Ne tako davno…poklonio si mi nešto…što je do tog trenutka bilo…tvoje…

Nakon svih onih poljubaca…nakon svih onih milovanja i…uranjanja u …ljepotu…

Nakon što sam uzela…sve ono što sam mogla uzeti…sve ono što si mi dozvolio  da ti uzmem…tvoj miris…tvoj okus…tvoj potpis…na svakom milimetru…mene…

Nakon svega toga… na rastanku si mi dao…još nešto …svoje…

Ni  tada…nisam znala…kako da ti kažem…samo …Hvala…

Kako…kad je to… tako …malo…

Tako malo…za tako puno toga…za tako puno…tebe…

 

            

 

Kako da ti kažem samo …Hvala…

Za…nježnost…

Za…dodire…

Za…one sate slušanja… svih onih mojih…zapetljanih priča…

Za…onaj neprocjeniv osjećaj… što mi…vjeruješ…

Za…svaki onaj titraj …što ga svojim usnama …probudiš u meni…

Za…neopisivi osjećaj sigurnosti…što ga imam u tvojim rukama…

Za…toliko toga još…

I za…ovaj slatki poklon…što si mi ga …pored sve ove daljine,pored svih prepreka ...uz malu pomoć  ovog  božičnog duha…uručio…

 

Kako da ti kažem samo …Hvala…

I…da li je… dovoljna… ta mala riječ…da ti s njom kažem…koliko me uistinu  činiš …sretnom…

 

HVALA…