Ja sam ovčica…

Savršeno kovrčava….

Ne nisam  janje…

Davno sam odrasla …

Među drugim ovcama …

Ništa posebno…

Ali dok smo u grupi šetali…

Razmišljala sam …

Kako bi bilo lijepo…

Da smo šarene ….

Svaka svoje boje ..

I pritom bi skakutala…

Bila sam često opomenuta ..

Remetila sklad kretanja…

Često bi odlučila …

Da bi cvjetove maslačka …

Samo ručala….

Bila sam opomenuta…

To se nije svidjelo božanstvu….

Ni njegovim psima…

Noću nisam spavala …

Voljela sam mjesečinu…

Znala sam da vuk postoji…

Ne znam zašto…

Nešto mi je govorilo…

Da i njega treba voljeti….

Božanstvo je odvodilo…

Jednu po jednu  ovčicu…

To nije imalo veze sa ljubavlju…

Kad je po mene došao …

Nisam se bunila ….

Položila sam glavu na panj…

I božanstvo je zadrhtalo…

Zamijenili smo uloge …

I on me je pustio…