- Razne varijante duhovnosti, dakle: duhovnih učenja, duhovnih težnji, duhovnih koncepcija, duhovnih sagledavanja...

- Po raznim kriterijumima, mogu se praviti razne klasifikacije.

- Ovde i nije suština u samim klasifikacijama. Naravno.

- Svoju klaisifikaciju uopšte i navodim zbog isticanja razlike u odnosu na ono što sam nazvao "trećom duhovnošću".

- Što bi značilo da uočavam, uključujući i tu "treću", tri varijante duhovnosti.

 

- Prva bi proizilazila iz zvaničnih religija. Ili bi bila povezana sa zvaničnim religijama.

- Tu su tzv. svete knjige.

- Tu su crkve, kao zgrade. Često baš bogate...

- Tu je brojno sveštenstvo.

- Tu je hijerarhija, u organizaciji područnih jedinica, u organizaciji sveštenstva.

- Tu su, uglavnom strogi, kanoni, tu su ceremonije.

- Tu je masovnost i masovna podrška.

 

- Druga varijanta duhovnosti bi bila alternativna prethodnoj.

- Nije ili ne mora biti vezana za institicije, za brojne i organizovane prenosioce-sveštenike-duhovne vođe.

- Može biti u okviru nekih organizacija i posebno organizovanih ustanova, ali i ne mora, može biti sasvim individualnog karaktera.

- Može se upražnjavati i razvijati kroz podršku i usmerenja nekih škola, organizacija ili pojedinaca, a može i sasvim individualno, uz odgovarajuću literaturu.

- Ovo poslednje je posebno moguće danas, u eri interneta, kada su nam dostupni ne samo literatura, već i filmovi i video-zapisi o bilo kojem duhovnom učenju.

- Mnoge varijante alternativne duhovnosti zasnivaju se na izvornim istočnjačkim duhovnim učenjima, ili su im bliske.

 

- Razlika u suštinskim ciljevima i težnjama.

- U prvoj varijanti oni su uglavnom vezani za kolektiv, za kolektivnu produhovljenost; koja se očituje u težnji ka omasovljenju, masovnosti.

- Svaka zvanična religija, uglavnom, postavlja se kao jedina prava, kao ona koja donosi spas i duhovni napredak svojim pripadnicima (posmatrajući ih kao kolektiv, na nacionalnom, državnom, itd. nivou).

- Uostalom, ako se osvrnemo na istoriju: brojna osvajanja bila su vezana za nametanje sopstvene vere, možda su u tome najizrazitija ona koja su obavljana pri osvajanju novih kontinenata.

 

- U drugoj je opet u pitanju individualni krug ciljeva.

- Ako bi oni i mogli nekako uopšteno da se iskažu, možda bi to bilo: kao nastojanje na sopstvenom čišćenju, od negativnosti (negativnih emocija, itd.), i kao nastojanje na duhovnom napredovanju, do krajnjeg cilja - prosvetljenja.

- Što bi se, koristeći se terminom zvanične religije, moglo označiti kao, makar donekle - biti ili postati svetac, ili kao svetac. Odnosno - uzvišeno biće. Ili, u skromnijoj varijanti - uzvišenije. Što se u definicjama i naznačuje: supersvesnost, postizanje savršenog psihofizičkog i funkcionisanja nervnog sistema, dostizanje paranormalnih moći, itd.

- Individualna duhovna moć je tu takođe u vidokrugu, u smislu dosezanja, postizanja savršenog Mira, bezuslovne Ljubavi, Mudrosti...

 

- A "neka treća duhovnost"...