Lepi poetski zapisi na svakom koraku na „Magikusu“.

Zbog zanimanja za duhovna dela, već godinama nisam čitao poeziju.

„Magikus“ me podseća na ulogu koju poezija može da ima u našem duhovnom razvoju.

Imam u vidu nešto dublje od uloge književnosti. Prozna dela su nešto drugo.

Pokušavam da shvatim ono što osećam, da poezija ima zaista nešto posebno, što je čini posebno značajnom za duhovnost.

Toplina i suptilnost? To, što se ona piše zaista u jednom posebnom stanju svesti? Što i pesnik prenosi na čitaoca makar nešto od topline tog posebnog stanja svesti, od topline svojih vizija?

Ona je povezanija sa tom mojom već dosadnom sintagmom - bezuslovna pozitivizacija, više od bilo koje aktivnosti. Niko ne piše poeziju zato da bi ostvario nekakvu zaradu. Mislim da u današnje vreme, vreme interneta, retko ko piše i zbog lične afirmacije. Jednostavno, ona proizilazi kao unutrašnja potreba, potreba, i da se zalazi u posebno stanje svesti u kojem se pišu pesme, i da se nešto od misli, ideja, slika koje pristižu iz sopstvene unutrašnjosti iskaže, i da se sve to prenese drugima...

Zaista, baš je prijatno biti na „Magikusu“, u okruženju toliko poetskih duša i toliko dobrih poetskih zapisa.

 Rekoh, poslednjih godina samo sam se bio usredsredio na duhovna dela...

I tu osećam razliku u odnosu na neku vrstu poetskog nadahnuća. Vrlo su retka duhovna dela ili tzv. objave, koje su „popularne“ poslednjih godina, a koji imaju toplinu sličnu poetskim tekstovima. Od starijih, koje ja poznajem, toga ima, na primer, kod Kena Kerija, kod novijih - u tekstovima ruskog primaoca poruka iz viših dimenzija, Tatjane Mikušine. Neke od njih sam prevodio (možda ću, radi ilustracije, preneti dva-tri takva teksta). (Uzgred, u hrvatskim prevodima nekih objava, koje su na sajtu Tatjane Mikušine, iako se radi o sasvim korektnom prevodu, ta poetičnost, čini mi se, nije preneta.)

Znam da mi ne bi išlo od ruke da pišem pesme.

A to nije ni neophodno. Svako od nas ima svoje talente, i mi jedni drugima darujemo plodove svojih talenata, te se tako dopunjujemo.

A i zašto da se mučim, kad imam „Magikus“...!