Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši proble m diso- ciranog  intelekt a  nedavn o  je  dovela  do   razvijanja   teh ­ nik a  koje  naglašavaju  regresiju  kao   sredstvo   pomaga ­ nja  ljudima  da  dosegnu  dubok a  osećanja.   Bioenerge- tika  koristi  takv e  tehnik e  i  koristila  ih  je  mnogo  go ­ dina.  Ali,  regresija  i  proširivanje  ljudske  svesti  nisu sami  po  sebi  cilj,  nit i   su   valja n   terapeutsk i   cilj.   Ono što svaki pacijent želi jest e da bud e u stanj u da funk- cioniše u životu ka o potpun o  integrisan o  i  efikasno ljudsko  biće.  To  se  može  postići   sam o   ak o   je   regre ­ sija balansiran a napredovanjem , proširivanjem svesti, kretanje m nadole upored o sa kretanje m  prem a  nagore , prem a  glavi.  Covek  ide  unazad ,  u  prošlost,  da  bi  mo­ gao  u  sadašnjosti  da  se  kreće unapred .

Ravnoteža je važan kvalite t zdravo g života.  To  sta ­ novište  j e  tak o  očigledno  d a  m u  n e  treb a   nikakv a potpora .  Govorimo  o  uravnoteženo j  dijeti,   odgovara­ jućoj   ravnoteži   izmeđ u   igr e   i   rada ,   izmeđ u   mentaln e i fizičke aktivnost i itd. Međutim ,  obično  nismo  svesni koliko  dubok o  principi  ravnotež e  operišu  unuta r   na ­ šeg tela i u prirodi, mad a  smo  postali  svesni  kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu , eksploa- tišemo je, remeteći  njen u  ekološku  ravnotežu  od  koje zavisi  na š   opstanak.   Sad a   kad a   je   naš   opstana k   došao u pitanje,  shvatam o  opasnosti  svoga  neznanja  i  poh ­ lepe. To isto  radim o sa  svojim  telima.

Princip ravnoteže, onako kak o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuj e onim što se naziva ho - meostatski m mehanizmim a tela. Hemijski procesi tela zahtevaj u održavanj e precizne  ravnotež e  izmeđ u  vo - donika   i   hidroksilnih   jon a   u   krvi   i   drugi m   telesnim tečnostima.  Optimaln i  odnos  je  predstavlje n  kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jon a stvar a acidozu;  premal o dovodi do alkaloze. Oba mog u dovesti do kom e i smrti . Pošto život nije statičko stanje, već proces staln e  in ­ terakcije i razmen e sa sredinom, kiselost krv i nije konstantna , već fluktuir a između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisan a povratni m sistemom koji kroz  disanje  re ­ guliše  kiselost.

Sa remećenje m ravnoteže u smer u kiselosti, pojačano disanje udaljav a ugljen-dioksid,  smanjujući  koncentra ­ ciju vodonikovih jon a u krvi . Kad a se ide ka  alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanj a ug - ljen-dioksida   i   povećanja   vodonikovih   jon a   u   krvi .

Znam o  d a  naš a  unutrašnj a   telesna   temperatur a   tre ­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međuti m nismo svesni sup ­ tilnog  mehanizm a  koji   stabilizuje   naš u   temperaturu . Kad a  na m  j e  hladno ,  drhtimo .  Drhtanj e   nij e   reakcija bez ikakvo g cilja.  Hiperaktivnos t  mišića  kro z  drhtanj e stvar a toplotu koja je potrebn a za održavanje telesne temperature . Drhtanj e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri .  Nevoljno  podrhtavanj e mišića u bioenergetskoj terapiji im a sličan  efekat.  Po­ većana  telesna   temperatur a   se   automatsk i   oslobađa kroz pojačano  znojenje  i  smanjuj e  se  smanjenje m  mi ­ šićne  aktivnosti.

Pomislite  na   tečnosti   u   organizmu,   čiji   iznos   treb a d a s e održava n a optimalno m  nivou,  tak o  d a  n e  pos ­ tajemo dehidrira m ili prepunjen i vodom. Telo n a ne - svesnom  nivou  održav a  ravnotež u  unošenja   i   izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima mal u ulogu u to m procesu, ograničavajući se na nalaženje vod e za piće  kad a  telo pošalje  signal  za  takv u  potrebu .  Telo  „zna"    šta   mu treb a i zna šta treb a da radi. To  znanje  je  tak o  za­ divljujuće da je V. B. Keno n (W. B. Cannon), koji jc istraživao   te   procese,   nazvao   svoju    studij u    Mudrost tela.

Covek svesno utiče na te procese kad a se procesi homeostaze  zbog   bolesti   poremete .   Njegova  interven ­ cija je tako  napravljen a  da  ponovo  uspostavlja  ravno ­ težu, da se telo  može  sam o  lečiti  i  održavat i  svoje životne  funkcije.  Ravnoteža  j e važa n princip .

Sto se tiče naš e šire  aktivnosti,  ravnotež a  je  pod­ jednak o  važna .  To  se  jasn o  vidi   kro z   na š   sta v   i   na ­ čin hodanja . Stojimo na  dv e  nog e  i  sam o  tad a  kad a stojimo  na  obe  nog e  mi  smo  u  dobroj   ravnoteži.  Neko može  poremetit i   ravnotež u   drug e   osobe   tražeći   da  ova stoji   sam o   na   jedno j   nozi.   To   je   ono   što   mi   radim o vežbom    padanja.    Hodam o   ili   trčim o   na   dv e   noge   i odlično   održavam o   ravnotež u   prebacujući   se   sa   jedn e n a  drug u  nogu.  T o  n e  radim o  svesno.  Ak o  previš e  nas ­ tojimo   da   budem o  svesni   te   aktivnosti,   nećemo   daleko stići.  To  je  ka o  prič a   o  stonogi   koja  je  pokušaval a   da svesno   donese   odluk u    kojom   nogom   da   kren e   i   ko ­ ji m   redosledom,    pa   se   uopšt e   nije    mogla   pokrenuti .

Ravnoteža podrazumev a dvojnost  —  kao,  imat i  dv e noge — ili  polamost ,  ka o  severn i  i  južni  pol  magneta . U    krv i    j e    t o   predstavljen o    ravnotežo m    između    H +                      i

OH ~  jona.  Ali,   ravnotež a   nije   statičan   fenomen,   je r da jeste, pokreti ne  bi  bili  mogući.  Bilo  bi  nemoguć e hodati kad a bi obe nog e  bile  na  sličan  način  i  isto­ vremen o aktivirane .  Covek  bi  skakao ,  a  ne  hodao.  Ži­ vot je kretanj e i ravnotež a u isto vreme ,  ili  ravnotež a pokreta .  Ta  ravnotež a  pokret a   postiže   se   prebaciva ­ nje m  naboja,  smenjivanjem  uzbuđenj a   sa   jedno g   pola na drugi, sa leve nog e na desn u  i  opet  nazad,  od  udi­ sanja do izdisanja, od širenja  do  sakupljanja,  od  svesti dan a  do  nesvesti   spavanja.   Ta   ritmičk a   aktivnost   tela je jedinstvo koje je u  osnovi  svih  dvojnosti  kojih  smo svesni.

U životu  nem a  dvojnosti  bez  tog  jedinstv a  ka o  os­ nove.   I   nem a   jedinstv a   bez   odgovarajuće   dvojnosti. Taj pojam  dvojnosti  i  jedinstv a  svih  živih  procesa nasledio sa m od Vilhelma Rajha . Na to gleda m ka o na njegov   najveći   doprinos    razumevanj u    ljudske    ličnosti i života. On  je  to  pretpostavi o  ka o  princip  jedinstv a  i to je suprotstavio svim prirodni m  funkcijama.  U  dvoj ­ nosti  uve k  ima  suprotnosti.

Na š logičan  um  vidi  stvar i  sam o  ka o  dvojnost  — uzrok i posledicu. To je  mehanicistički  stav.  Naši  spi- ritualn i umovi, ak o  sme m  da  upotrebi m  taj  izraz,  vide sam o  jedinstv o  koje  je  u  osnovi  svega.  To  rađ a  mis ­ tičan stav.  Razumevanj e  paradoks a  jedinstv a  i  dvoj ­ nosti  je  područje  funkcionalnog  mišljenja.  To   zahtev a nov u  svest  koja  nij e  ni  mistična  ni  mehanicistička.  A život je paradoks . To je vatr a koja gori  u  vodi,  ne  na vodi,  ka o  vatr a  ulja,   ali,   ka o   deo   vode.   Čudn o   je   da na s  vatr a ne uništava, niti  sm o  uvučen i  i  izgubljeni  u vodi.  Ima  misterija    koje   nikad a   neće   biti   razrešene , ili  se  ba r  ja  nada m  da  neće.   Misterije  su   suština  ljud -

skog  bića,   jer  bismo   bez  njih   izgubili   osećanje   straho ­ poštovanja   i,   najzad,   poštovanja   prem a   samo m   životu. Funkcionaln o   mišljenje   je   dijalektičko   i   ja   sam   ko ­ ristio   dijalektičke   dijagram e   toko m   rad a   da   bih  objas­ nio   razn e   odnose.   Sad a   ć u   koristiti   jeda n   taka v   dija­ gra m   da   pokaže m    odnose   između   dva    načina    svesti.

Sa tačk e gledišta svesti, sve  čega  čovek  može  biti svestan jeste dvojnost,  svesti  glave  i  svesti  tela,  miš ­ ljenja  ili  osećanja.  Jedinstvenos t  postoji  sam o   na   ni ­ vou  nesvesnog,  ili  na  telesnim  procesima  iza   percep ­ cije. Kak o znam o  da   jedinstv o  postoji  ak o   ga  ne  mo ­ žemo  opažati?  Možemo  zaključiti  o  njegovom  postoja­ nju, slutiti  odnose,  i  možemo  maglovito  osećati  jedin ­ stvo,  pošto  granic a  izmeđ u  svesnog  i   nesvesnog   nije zid,  već  prelazna  zona.  U  tok u   dnevno g   prolaženja kroz taj prede o stičemo prisnost  sa  osnovnim  jedin ­ stvom. Mistici, čija se svest lakše  proširuje  prek o  tog predela,  svesniji  su  tog  jedinstv a  nego  drugi.

NESVESNI TELESNI  PROCESI

POVEĆANI  ENERGETSKI  NABO J   I U  UZBUĐENJ E

Postoji    drug i     način    da     se     oseti    jedinstvo.     Svest glavom   ili   umo m   i    svest    telom    ne   sam o   da    su    u kontakt u  jedn a  sa  drugo m  već  se  dodiruju  i   povre ­ men o spajaju. U toploti i uzbuđenj u fuzije oni su sub ­ limirani   i   postaju   jedinstven a   svest   koja   je   i   svesna i nesvesna u isto vrem e  (drugi paradoks) . Doživeo sa m mnogo  takvi h  fuzija  u  životu.  Ka o  dete  sam   bivao toliko  uzbuđe n  gledajući  igr u  da  za  trenuta k   nisa m znao da li sam buda n ili sanjam .  Mora o  sa m  sebe  da uštine m  da  bih  to  saznao.  Takođ e  sa m   u   seksu   doži­ veo orgaza m  od  koga  sa m  lebdeo,  proširujući  granice sebe.  koji  me  je   učinio   svesnim   svog   nesvesnog.   To su ekstatički  doživljaji.  Oni  se  dešavaju  mnogi m  lju­ dima . Kad a se  to  desi,  osoba  „zna"  i  oseća  jedinstv o života.

Ipak, uglavno m reagujem o dvojnom svešću. To je normalno , je r ekstaza sam o može d a bud e  izuzetan doživljaj,  ak o  je  prav a  ekstaza.  Međutim ,   bliži   smo tom  stanju  ukoliko  smo  svesni  i  penjanj a   i   proširiva­ nja. Dv e strelice dijalektičkog dijagram a se približavaju jedn a  drugoj .

D a  bismo  t o  uradili,  moram o  prihvatit i  d a  j e   pri ­ roda svesti dvojna. Nem a ekstaze ni na jednoj ' strani izolovano, susret suprotnost i je ono  što  stvar a  varnicu fuzije.

Ak o   prihvatim o   dvojnost   svesti,    moram o   prihvatit i d a smo  n a  svesnom  nivo u  svesni  dvojn e  prirod e  lič­ nosti. Kad a s e usmerim o n a mišljenje,  ka o  što  j a  radi m kad a pišem, čovek je svesta n svoga um a i  njegovih mentalni h procesa. Pošto je čovekovo mišljenje jedin ­ stveno,  on  shvat a  da   im a   svoj   sopstveni   um .   Dakle, ak o  se  osoba  usmer i  na  svoje   telo,   postaje   svesna   da ima  sopstveni  život.  Sa  tačk e   gledišta   svesti,,   čovek mor a da pita : „Ko sa m ja? " „Da li  sa m  ja  taj  um  ovog živog  tela  koji  misli?"  Očigledan  odgovor  je  —  i  jedn o i drugo, je r  obično  ne  možem o  biti  u  istom  trenutk u svesni oba. Za svest je  važno  da  se  fokusira  na  dv e različite  operacije  u  isto  vreme .  Zamislite  dv a   aviona koja lete u dva različita  kvadrant a  neb a  i  jeda n  reflek­ tor  koji  pokušav a   svetlošću   da   obuhvat i   oba   aviona ; to  je  nemoguće .  Ali,  taj  proble m  ljudsk e  dvojnosti obično  na s  ne  uznemirava .   Reflektor   svesti   je   pokret ­ no postolje koje  se  okreće  lak o  i  brzo.  Svest  je  u  stanju da  skoči  sa  jedno g  na  drug i  kvadran t  tak o  brzo   da može  održati  obe  perspektiv e  unuta r   normalno g   obi­ ma   pažnje.

Taj pojam mog u ilustrovati, pošto  koristim  to  poma ­ galo  svesti  kad a  držim  javn a  predavanja .  Tokom  go­ dina sam nauči o da efikasan govornik nikad a  ne  gubi kontak t  sa  slušaocima.  Držeći  predavanja ,  to   je   pos ­ tala moja praks a koja  je  sada  postala  navik a  —  da gledam  u  ljude  u   publici,  da   ih   osećam   i   da   govorim sa njima . Mogu  dodati  da  mi  ta  navik a  stvar a  teškoće kad a govorim pre d mikrofonim a bez  publike.  Ali,  pos ­ toji drug i proble m u toj navici ili praksi. Ak o se čovek previše usmer i na publiku, može  izgubiti  kontak t  sa sobom, onim što on jeste, gd e  mu  je  mesto  i  onim  što ima  da  kaže.  A  čovek  ne   može   biti   na   oba   mest a   u isto  vreme .

Svi govornici se suočavaju  sa  ti m  problemom.  Kad a čitam pripremlje n tekst lako izgubim  kontak t  s a  pub ­ likom. Tad a je neophodn o podići  pogled  i  gledati  pub ­ liku  s  vremen a  na  vrem e  da   bi   se   uspostavio   kontak t sa njom. Ono što ja radi m je da smenjujem pažnju sa publik e na sebe. i  opet  nazad ,  u  umereno m  ritmu ,  tak o da izgleda  da  nem a  prekid a  u  kontakt u  sa  bilo  koje strane .  To  je  princip   koji   je   u   osnovi   alternatora .   To je princip ritmičnosti koji radi  u  svima  nam a  sve  vre ­ me, mad a mnogi  od  na s  nisu  svesni  te  aktivnosti.  Takv o je  hodanj e  koje  je  moguć e  samo  ak o  se   smenjuju   no ­ ge  jedn a  za  drugom .

Veruje m u vrednos t dvojnosti na svesnom  nivou.  Bez toga se ne bismo kretal i glatk o  i  efikasno  ka o  što  to činimo da bismo se suočili sa razni m nepredvidljivi m si­ tuacijama  u  životu.  Bioenergetika  radi   na   toj   osnovi. On a  smenjuje  fokus  sa   tela   na   um   i   nazad,  sa   ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje  može  obuhvatit i  oba  aspekt a   svog   svesnog   bi­ ća.

Naravno , ta dvojnost postoji sam o na svesnom nivou. Ispod  nivoa  svesti  postoji  jedinstvo ;  čovek   nije   mis ­ leći um ili  osećajuće  telo,  već  živi  organizam.  Ali,  poš­ to se veliki deo našeg  života  provodi  u  stanj u  svesti, moram o biti svesni da  funkcionišemo  sa  dvojnošću.  Či­ tav a  teorija  geštalt  psihologije  bazira  se  na   toj   činje­ nici — naime , da se  ništ a  ne  ističe  ukoliko  nem a  osno­ ve,  da  nem a  figure  bez  polja  u  kom e  ona   postoji,   da nem a  kvalitet a  bez  njegove  suprotnosti.

U  ličnosti  to   znači   da   nem a   misli   bez   polja   oseća­ nj a u  kom e  se  odvijaju.  Ali,  bacanje  svetla  svesti  na misao  uranj a  ostatak  polja  u  mra k  i  često  gubim o  uvid

u osećanja koja su motivisala. misao.  Mi  možemo,  na ­ ravno , proveriti naša osećanja i potvrdit i da su u har ­ moniji sa mišljenjem. Međutim , neretko ,  mišljenje  i osećanje su  u  konfliktu.  Treb a  da  napusti m  svaki  po­ kušaj objašnjavanja zašto je  to  tako .  Doživljaj  tog konflikta je  vrlo čest. Hoću da kupi m  veću jahtu , ali razmišljam o ceni i održavanj u  i  u  konfliktu  sam.  Ili, hoću   da   se   častim   ukusni m   kolačićima,   ali   razmišljam

0  kilogramim a   koje   mogu   nabaciti   i   u   konfliktu   sam. Svi  terapeut i   se   bave   konfliktima,  ne  ovog   tipa   koji  sa m   opisao,   već   sličnim,   u   kojima   postoji   konflikt   iz­ međ u   osećanja   ili   želja   koje   bi   čovek   hteo   da   izrazi

1  strah a   od   posledica.   Pošto   do   posledica   nije   došlo, prisuta n   je   stra h   ka o   mentaln o   opažanje   —   to   jest, misao   je   povezana   sa   telesnim   reakcijama.   Ne   kažem da   je   taj   stra h   izmišljen   kad a   kaže m   da   je   mentalan . On   se   fizički   doživljava   ka o   strah ,   mad a   proizlazi   iz mentaln e  aktivnosti.   Terapija   se   bavi   intenzivni m  kon ­ fliktom   u  kom e  su   osećanja   koja   nastoj e  da   se  ispolje važna   za   integritet   ličnosti   a   posledice   pret e   to m   in­ tegritetu .   Kad a   čovek   ne   može   da   razreši   intenziva n konflikt,   jedino  rešenje  je   da   priguši   želje   ili   osećanja da   bi   otklonio   strah,   što   konačn o   dovodi   do   potiski­ vanja   konflikta.   Covek   uklanj a   iz   svesti   čitavu   situa ­ ciju  i   u   izvesnom   smislu   on a   zaista  ne   postoji.   Među ­ tim ,  konflikt  ne  nestaje.  On  postaje  strukturira n  u  telu na   nesvesnom   nivou.   On   samo   nestaje   iz   vidokruga .

Taj način borbe sa konfliktom stvar a različite karak ­ tern e struktur e koje sa m  opisao.  Takv u  adaptaciju smatram o neurotskom , je r ozbiljno  remet i  sposobnost osobe da funkcioniše kao potpun o integrisa n i efikasan pojedinac.

Ali, kak o se relativno neneurotičn e osobe nose sa nebrojeni m   konfliktima   izmeđ u   mišljenja   i    osećanja koj a  nastaju  u  njihovom  životu ?   Moj   odgovor   je   da oni  razvijaju  svesno  prihvaćen e   način e   ponašanj a   koji su suprotn i  nesvesno  strukturirani m  oblicima  ponaša ­ nja.   Ti   oblici   ponašanja   dobijaju   form u   principa.

Interesantn o je da iako koristim o reč „karakter " u negativno m  smislu,  ona  nije  uve k  imal a  takv o   znače­ nje.  U  stvari,  „karakter "  je  često  bio   korišćen   da   oz­ nači  nek e  vrline,  u  ko m   slučaju  ide  zajedno  sa  recima

„dobar " ili „osoba dobro g  karaktera" ,  dok  drugi  ljudi imaju „loš  karakter" .  Reč  „karakter "  je  povezana  sa rečju   „karakteristika "   i   govori   da   se  jedn a   osoba   po ­

naša  na  tipičan  ili  predvidljiv  način,  bilo  da   je   to dobro ili loše.  Predvidljivost  takođ e  znači  zavisnost; može  se  očekivati  od  osobe  sa  dobri m  karaktero m   da ima vrline, ili od osobe sa lošim karaktero m da bud e nemoraln a  ili  neprincipijelna.

Ali,   ak o   ponašanj e   jedn e   osobe   nije    strukturiran o ili uklopljeno na neki  način,  odakle  ta  predvidljivost? Drugi m recima, kak o čovek koji  je  relativn o  zdrav , spontan i potpun o sposoban  da  se  samoizražava,  može imat i karakter ? Pr e svega,  moram o  shvatiti  razliku  iz­ međ u  karakter a  i  karaktern e  strukture .  Dodavanj e  reči

„struktura " označava da sklop ponašanja nije svesno određen,   već   da   je   posta o   nesvesno   fiksiran   i   rigidan n a  telesnom  nivou.  Kad a   j e   ponašanj e   vođeno   sves- no m vodiljom ili  principima,  ponašaće  se  karakteris ­ tično   sve   dok   principi   pospešuju   njegovu   dobrobit.

Poja m principa se retk o pominje u teorijama ličnosti. Skor o  smo u našoj kultur i  dostigli tačk u gd e  je svaki princip  loš,  je r  postavlja  granice   i   određuje   reakcije. To  je  povezano  sa  moralni m  principim a  koje  mnogi ljudi vide ka o sputavanj e slobode ili prav a na samo ­ izražavanje. To je  nesreća n  razvoj,  je r  su  principi  oz­ nak a osobe koja je postigla visok nivo svesti. Govorim, naravno ,  o  principima  koji  su   svesno   odabrani ,   mad a oni mogu biti istovetni sa onima koje društv o potkrep ­ ljuje.

Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. Sen ­ zacije su neodređen o lokalizovane ili mutne . U  pogledu toga on e se suprotstavljaju osećanjima  koj a  su  ubed - ljivija    i    određenija.    Kad a    osećanja    postan u    snažnija i  jasnije  definisana,   nazivam o   ih   emocijama.   Nevolja je  u  tom e  što  koristim o  reč  „osećanja"  da  bismo  uk ­ ljučili sva telesna opažanja. Sad a kad a  na m  emocije postaju    integrisanije    sa    mišljenjem,    možemo    govoriti o principu.  Redosled  razvoja  je  sledeći:

1.       —  Senzacija

2.      —  Osećanje

3.     —   Emocija

4.      —  Princi p

Na  nivou  principa,  ega   i   tela,   mišljenje   i   osećanje su  integrisani  u  svesno  jedinstvo.

Jeda n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost.   Osoba   može   govoriti   istinu   zbog   strah a od  kazne  sveznajućeg  Boga,  zbog  kompulzivnosti,  ili zbog unutrašnje uverenosti da je to  isprava n  način ponašanja.  Ali,  da  bi  se  došlo  do  tog  ubeđenja,  čovek treb a da ima izbor između istine i laži. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenj a istine  i  laži.  U  prvo m slučaju se  oseća  harmonij a  između  osećanja  i  stava  i opaža  se  zadovoljstvo   koje   proizlazi   iz   te   harmonije . U drugo m slučaju harmonij a  nedostaje  i  čovek  može stvarn o  da  oseća  bolnost  konflikta.  Tad a  može  da   na ­ prav i   svestan   izbor   zasnovan   na   osećanju   tela.

Sva  deca  poneka d  lažu.  On a  to  rad e  da  bi  ispitala ulogu  obmanjivanj a  i  moć  koju  ona  sobom  nosi.  Deca lažu da bi proveraval a svoju sposobnost obmanjivanj a roditelja. To  im  daje  osećanje  kontrol e  ukoliko  sa  ti m izađu nakraj . Ali, deca takođ e lažu kad a su uplašena od posledica saopštavanj a istine. U oba slučaja deca nešt o dobijaju i nešto  gube.  Dobit  je  osećanje  moći  i  kontrole, ili izbegavanje kažnjavanja. Ali, gubita k  je  u  zadovolj­ stv u da se bud e iskren.  Ak o  je  veća  šteta  nego  korist, dete će znati da laganje, izuzev pod neuobičajenim okolnostima, nije za njega. On o će znati da  ga  laganje košta dobrih  osećanja  i  razviće  uverenj e  da  je  laganje loše. Njegovo telo  i  um  će  mu  takođ e  to  kazati  i  ono će to verovat i ne sam o svojom glavom,  već  i  srcem. Njegova uverenos t stoji na dv e noge : na znanj u  i  na osećanju. Vremenom , i sa daljim  iskustvom,  istinolju­ bivost za dete postaje  stva r  principa.  Ono  izbegava konflikt  i  trošenje   energije   na   odlučivanje   da   li   da kaž e istin u ili  da  slaže.

Princi p  radi  ka o  klatn o  sat a  koje   održav a   redova n rita m  mehanizma .  Taj  princi p  održava  ravnotež u   iz­ međ u mišljenja  i  osećanja,  tak o  da  su  oba  u  harmoniji , a da ne moraj u stalno i  svesno  da  proveravaj u  jeda n drugog. Principi pospešuju uređe n  život;  bez  njih,  ube - đe n  sam ,  ne  bi  bilo  ničeg  se m  nered a  i  haosa.

Izgleda mi da u  odsustvu  principa  ne  bi  bilo  ravno ­ teže u čovekovom životu. Postaje lako ići do ekstrema , opravdavat i sredstvo  ciljem  i  slediti  ćud  trenutka .  Co ­ vek može doći u apsurdn u situaciju da hoće da pokaže svako  osećanje,  je r  ne  zna  gde  da  povuč e  granicu ;  ih , sto je podjednako apsurdno , da celokupno ponašanj e kontroliše   logički.   U   ovom   drugo m   slučaju   radi   se   o

ekstremnoj rigidnosti, a u prvo m o potpuno m odsustvu strukture . Ljudi  sa  principima  izbegavaju  te  ekstrem e zbog toga što sa m princip predstavlja harmonij u su­ protnosti,  integraciju  mišljenja  i  osećanja,   ravnotežu tako   suštinsk u   za   glatk o   proticanje   života.

Važno j e  shvatit i  d a  s e  prav i  moraln i  principi  n e mogu  utuvit i  propovedima ,  pretnjam a   ili   kažnjava ­ njem.  Oni  mog u  navest i  osobu  da  se  pokoleba   pa   da slaže iz straha, ali odluka, će se u svakoj novoj situaciji donositi  iznova.  To  nije  isto  što   i   držati   se   princip a koji čuva  od  konflikta.  Dalje,  nametanj e  nek e  spo- ljašnje sile, bilo da se radi o propovedanj u ili o  pretnji , remet i unutrašnj u harmonij u i otežava  razvijanje  unu ­ trašnj e uverenost i neophodn e za princip. To mog u ovako kazati :  Principi  nisu  zapovesti,  već  ubeđenja.

Evo  i  drugo g  primer a  kak o  nastaju  principi.   Radio sam terapij u sa mladi m  čovekom  koji  se  dubok o  zagli­ bio u  stvari sa drogama,,  mad a  nije  bio   žrtv a   heroina . Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno udaranj e  kauč a  na  primer )  dovelo  ga  je   do   stanja   u kom e  se  dobr o  osećao  u  telu.  Ond a  je  jednoga  dan a došao kod men e  i  reka o  mi  da  je  kod  svoga  prijatelja pušio marihuan u prethodn e noći. „Izgubio sa m sva dobr a osećanja  koja  sa m  se  tak o  žestoko  trudi o  da  postig­ nem" , reka o  je .  „Sada  zna m  d a  marihuan a  nije  prav a stva r  za  mene. "  Mišljenje  i  osećanje   su   zajedno   stvo ­ rili to ubeđenje. To je bio njegov  prvi sta v u  obliku principa, koji je  postajao  sve  snažniji  sa  povećanje m dobri h osećanja, jer, on je sada znao šta gubi koristeći droge.

Nemoguće je razviti  princip e  ukoliko  čovek  nem a  šta da izgubi. Bez dobri h osećanja nem a motivacije da se integritet ličnosti zaštiti.  Pitanj e  principa  se  u  terapiji nikad a ne postavlja dok se telo ne doved e do stanja zadovoljstva  smanjenje m  mišićne  tenzije   i   prepreka . Tad a se pitanj e principa spontan o pojavljuje kad a  se pacijent  trud i   da   razum e   zašto   je   izgubio   ta   osećanja u tok u svog svakodnevno g života. Na kraju, on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanj a zadovoljstva ili dobrih osećanja, što je veom a važn o za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje ka o in- tegrisanog  ljudskog  bića.

Ne mislim  da  društv o  greši  što  pokušava  da  utuv i mladi m   ljudima   moraln e   princip e   u   glavu.   Svak a   ge-

neracija pokušava da prenes e svoje iskustvo na sledeću generaciju,  da  bi  olakšala  njen  pu t  kroz  život.  Principi ka o  što  su  deset  božijih  zapovesti  izrastaju  iz  akumu ­ lacije  iskustva  rase.   Ali,   princip   obučavanja   je   efika­ sa n sam o ak o iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnje g ubeđenj a ili  osećanja.  U  tom  slu­ čaju bi  čovek  očekivao  da  oni   slede  sopstvene   principe za  zadovoljstvo.  Odsustvo  zadovoljstva  i  dobrih   oseća­ nja kod starije generacije čini  da  mlađi  dovode  u  pita ­ nje  njihove  principe.  Slično,  nem a  nikakvo g   smisla nudit i  principe  telu  koje  pati.   Princi p   nije   napravlje n tak o  da   čini   da  se  čovek   mir i   sa  svojom  patnjom ,  već d a obezbedi unutrašnj u harmonij u koja omogućav a uravnoteže n i razdraga n život. Principi nisu tehnik a preživljavanja.  Kad a  je  u  pitanj u  preživljavanje,   prin ­ cipi  su  irelevantni.  Pr e  nego  što  govorimo  o   principi­ ma,  moram o  biti  sigurni  da  se  ta  mlad a  osoba  oseća dobro  u  svome  telu   i   da   se  dobr o   oseća   u   vezi   toga ko je ona. Principi joj tad a olakšavaju  da  zaštiti  svoja dobr a  osećanja.

Ljudi  su  otkrili  da  ima  mnog o  principa  koji   uprav ­ ljaju  njihovim  ponašanje m  sa  ciljem  da  se  dobr o   ose­ ćaju. Istinoljubivost j e jeda n princip ; poštovanje drug e osobe  ili  njenog  vlasništva  je  drugi .  Pr e   nekoliko   go ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dan a na Gva - dalupeu ,  u  Klub u   Mediterane .   Moja   žena   se   upoznala sa  meštanino m  zemljoradnikom .   U   toku   razgovora   ona je pomenul a da nikad a  nije  jela  šećernu  trsku .  On  je ponudi o da joj nabav i i  dogovorili  su  se  da  se  nađ u  i odu do polja šećerne trske . Kad a su se  našli,  čovek  je kazao  da  je  to  mal o  udaljeno  od  hotela.  Na  put u   su prošli  pored  nekoliko  polja  trsk e  i  moja  žena   je   sa nado m krenul a prem a prvo m polju. Videći nje n pokret , čovek reče, prosto, ..O!  Ali  to  nije  moje".  Odveo  ju  je do  svog  polja  na  kom e  joj  je  ubra o  nekoliko  šećernih trski . Bilo bi lako uzeti nekolik o stabljika sa bilo  koga polja, ali to se protivilo njegovom  princip u  da  ne  uzima ono što nije njegovo. Ne treb a da va m govorim  o poš ­ tovanju  koje  je  moj a  žena   osećala   prem a   integritet u tog  ljudskog  bića.

Bioenergetski, princip je proticanje uzbuđenja ili ener ­ gije kroz jedinstve n  pokre t koji ujedinjuje glavu, srce, genitalije i noge. U vezi toga javlja se  osećanje  da  je  to prav a   stvar,   je r   se   osoba   oseća   povezano,   jedinstven o

i  celovito.  Nije  joj  potrebn o  da  joj   nek o   potvrd i   ko ­ lika  je  njen a  vrednost,  koja  je  neosporna.  Ali,   to   je lična    uverenost    i    nikom e    je   ne    nameće.

Možda je najveći proble m sa kojim se naš e  društv o suočava  nedostata k  moralno g  principa  kod  velikog  bro ­ j a članova društva . Ali, n e veruje m d a nametnut a mo ­ ralnost može nešt o učiniti. To može držati nekoliko po ­ jedinaca na liniji,  ak o  je  nametnut a   od  većine,  ali  ne može kontrolisati većinu. N e verujem d a j e nametnut a moralnos t  ikad a  valjala.  Moralne   norm e   iz   prošlosti nisu nametnute , bez obzira na činjenice koje govore suprotno . Moj sije je  doneo  deset  zapovesti  ljudima,  ali da  one  nis u  bile  u  sklad u  sa  unutrašnji m  ubeđenje m ljudi o onom e šta je dobr o a šta loše, one bi brzo bile odbačene.

Moralni  principi  nisu  apsolutni,   mad a   su   neki   blizu da  to  postanu .   Oni   nastaj u   da   bi   pomogli  ljudim a   da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u  datoj  kul ­ turno j  situaciji  i   postaju   nevažeći   ak o   ne   ispunjavaju tu  funkciju.   Istinoljubivost   može   izgledati   ka o   priro ­ da n  moraln i  princip,  ali  ima  uslove  u  kojima  istina može  biti  znak  slabosti  ili  kukavičluka .  Covek   ne   go ­ vori  istinu  neprijatelju  ukoliko  bi  istina  značila   izdaj ­ stvo prijatelja. Ovd e se radi o dubljim principima lo ­ jalnosti.  Ali,  bilo  kakv a  da  je  kulturn a  sredina,   ljudi ­ ma su potrebn i moraln i principi koji će voditi njihovo ponašanje. Bez njih bi se društv o dezintegrisalo u stanje haosa i  ljudi  bi  postali  otuđeni.  Ak o  bi  pojedinci  raz ­ vili svoje sopstvene principe, sigura n sa m da bi u  od­ ređenoj  kulturno j  sredini  oni  ispali  isti,  pošto  je   ljud­ ska  prirod a  ista.

Pisao sa m 1944. godin e članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis —  Seksualna  ekonomija  i istraživanja orgona. U to vrem e se  smatral o  opasni m zastupanj e prav a adolescenta na seksualno  zadovolja­ vanje.   Diskutujući   o   tom e   sa   mnom ,   Raj h   je   rekao :

„Loven,  nij e   uve k    preporučljiv o   govoriti   istinu.   Ali, ak o  ne  možeš  da  kažeš  istinu,  nemoj  uopšt e  da  govo­ riš" .   Rajh   je  bio   čovek   od   principa.   Ziveo   je   za   njih i zbog njih je umro . Covek se mogao ne slagati sa ti m principima, ali nije  mogao  poricati  integrite t  koji  su imali.

Princi p  u   osnovi  bioenergetik e  je   simultan a   dvojnost i  jedinstvo  ljudske  ličnosti.  Covek   je  kreativa n   mislilac

i osećajna životinja — i, on je sam o  muškara c  ili  sam o žena.   On  je  racionala n  um   ili   neracionaln o   telo  —  i  on j e  sam o  živi  organizam .  O n  mor a  živeti  n a  svim   ni ­ voim a  odjednom,   a   to   nij e   la k   cilj.   Da   bi   pojedinac bio integrisa n mor a se  identifikovat i  sa  svojim  telom  i svojim  recima.  Kažem o  d a   j e   čovek   onoliko   doba r   ko ­ lik o je dobr a njegov a reč.  Da  bi  se  postigla  ta  integra ­ cija,  čovek  mor a  početi  od   tel a  —  vi  st e  vaše   telo.   Ali, t o  s e  n e  završav a   n a  telu .   Covek   mor a  završiti   ka o   reč

—  vi  st e  vaša  reč.  Ali,  re č  mor a   doći   iz  srca.