Omraam Mikhail Aivanhov

         55. Patnja je upozorenje

   Priroda je smjestila u nas bića ( bitnosti) koja bdiju nad nama i kada počinjemo bilo što da uništavamo u sebi, u svom fizičkom tijelu, svom srcu, svom razumu, počinju da nas bodu, da nas grizu da bi nam rekla: „Hajde, vrati se na pravi put!“ Da, to je patnja. Patnja dolazi da bi nam pokazala da smo izašli iz dobrih stanja gdje je sve bilo jasno i lako.

   Znači da je patnja biće poslano iz nevidljivog sveta da bi nas spasilo i ne treba se boriti protiv spasitelja. Što se više borimo protiv patnje, to ona postaje strašnija. Ona kaže: „Ah, znači, ti ne želiš da razumiješ? E, pa dobro, tek ćeš vidjeti svoje,“ i ona se pojačava. Ali u trenutku kada se razumije i kada se odluči da se isprave greške, patnja dobiva naređenje da ode, jer je obavila svoj posao,  završila svoju misiju. Zato umjesto da se ljutite i borite protiv nje, treba postaviti malo reda u svojoj glavi  i reći Gospodu: „Evo dokle me je doveo moj budalasti način života. Sada sam razumio i hoću da se popravim. Hajde, daj mi kredit, daj mi dobre prilike da budem u mogućnosti  da sve popravim da bih se posvetio tvom služenju.“ Evo jedine dobre stvari koju treba učiniti. A glupost je razljutiti se. Patnja ne dolazi slučajno, ni da se osveti , niti da nas kazni, ona je samo sluga Božji, od Boga poslana da nas upozori.

   Pošto patnja ne može da se izbjegne, poželjno je da se podnosi i da se napreduje umjesto da se pati i da se ostane isti! Koliko ljudi pati ne znajući razlog! I baš je strašno imati nevolje, neprilike, a da se nikada ne shvati zbog čega, jer to može da traje vječno. Zato od sada, u najmanju ruku, razmislite zašto patite, to je jedini način da se oslobodite i da napredujete.