Strah od siromaštva je u konačnom strah od smrti, tačka :)

Od kako se rodi čovek počije da se straši..sam sebe, drugi, druge...da li će diplomirati, da li će dobiti posao, da li će ga izgubiti..strah za decu, strah od bolesti...i svašta nešto...pa čak i kada ide sve kao po maslu i onda se straši, da se to ne poruši.

Pa ipak ga siromaštvo ne ohromi. Neustrašiv je  čovek kada je u pitanju opstanak. Čim se pojavi neka kriza, automatski se angažira, da čim pre popravi situaciju. Tada se u njemu probudi snaga, radnost, tada mu male sive rade punom parom..a kada neprijatna situacija u kojoj se je našao popusti...popusti i njegova briga. Takav je život.

Kada se povede razgovor o siromaštvu, pomisli se na nedostatak hrane..pa onda dalje. A hrane za opstanak je tako malo potrebno u toku dana. Toliko koliko stane u dva dlana. Naravno tragično je u XXI veku da mnogi nemaju ni toliko.

Kada je u pitanju strah od siromaštva, ili bilo koja druga vrsta straha...neprijatan osećaj, nema razlike između bogatih i siromašnih. Adrenalin izazove u organizmu neprijatanost, paniku, na momenat mu blokira um. Čovek je razumno biće i kada prođe prvi šok mobilizira se i nastavi dalje.

Razna su siromaštva...najgore je duhovno. Ono nije uslovljeno obrazovanjem ili punim novčanikom. Svest! Duhovno bogat čovek ne razmišlja o sakupljanju materijalnih stvari. Zadovoljan je sa onoliko koliko ima. Zadovoljstvo nalazi u veri i ljubavi od Boga, ljubavi do bližnjih, lepoti prirode, glazbe, molitvi.....i sa tragičnim događajima se zna nositi.

Imati u blizini takvog čoveka je Božiji dar.