pajaco
18.03.196..
U dvorani punoj
Svjetina se gura
Na znak trube
Smijeha ište
Dok u njem bukti nemila oluja
Glas što kaže, neću i ne mogu više
Na zvuk dani, zastor diže
Uleti na pozornicu
Časkom gleda
Časkom sluša
Ispituje nevjericu
Zatim krene
Na pod pada
Zajaukne iznenada
Podom kliže
Pa sve bliže muci stiže
Što ga tare
i njim vlada
Spretno zatim uzvine se
Zrakom leti kao ptica
Pa s visine gleda
zanesena strana lica
Publiku što kliče
pozdravlja i viče
A on tiho suze spusti
Po publici kiša pada
Kiša nijemih kanonada
Kakva opsjen,
kliču ljudi
On to može
On nas budi
On nas tihim zovom grebe
Pogledajte malo sebe.
Sretan rođendan pajaco!
bglavac
edin.kecanovic
