ŠTA ŽENE ŽELE?

Žene žele da se ispoljavaju – izražavaju – potvrđuju – da ekspresuju sebe, tj. svoje biće, na sve moguće načine.

Dakle, žene žele da doživljavaju – osećaju sebe same i da svoje biće izraze kroz što više životnih formi. A potom od muškarca traže da im to isto omogući kroz što više životnih aspekta, koje one same ne mogu obuhvatiti.

Žene traže muškarca od statusa, snage, integriteta, koji joj pruža ličnu pažnju (energiju), resurse, životne mogućnosti koje će njoj dozvoliti da bude to što jeste – „svoja“, kroz iskustvovanje života i svoju ličnu ekspresiju kroz njega.

Međutim, žena to može i sama postići. Kada žena sebe uspešno izražava, te kada je zadovoljna ispoljavanjem i ličnim doživljajem svoga bića, ona je dovoljna sama sebi ili užoj sredini. Međutim, ako ne ume sama sebe da iskustvuje – da stvori sebi životna iskustva, da potom preradi svoje emocije i iskustva – onda teži da se izražava tako da veže za sebe maksimum pažnje od okoline (ljudi, partnera, dece).

Pažnja drugih ljudi joj potom unutrašnji doživljaj sebe pomera spolja i olakšava joj unutrašnje neprerađeno, neintegrisano stanje i iskustvo.

Dakle, integrisana, svesna žena sama sebe ispoljava unutar svoje male sredine ili svoje duše. Neintegrisana – nesvesna žena ne može samostalno preraditi svoje unutrašnje biće – emocije, stanja, nagone i misli – te sebe izražava kroz spoljno materijalno izražavanje (izgled, status, bogastvo, sjaj), kroz okolinu, kroz druge ljude, validaciju ili pokazivanje moći, lepote, uticaja, manipulacije.

Neintegrisane – nesvesne žene, stoga, stalno traže nove i nove načine da sebe ispolje kroz okolinu, druge ljude ili plitke vidove validacije, a sve u cilju skupljanja energije i svesti drugih ljudi. Dakle, neintegrisana, nesvesna žena postaje energetski parazit okolini kroz svoje nekontrolisano ispoljavanje ličnosti, stavova, izgleda, stila života, ideologije(unutrašnje senke). Sve to jer sama sebe iznutra ne zna doživeti, preraditi, integrisati.

Ovakve žene traže energiju tamo gde leži pažnja mase, tako da ove žene u suštini žele ono što mase ili druge žene žele. Neintegrisana žena želi pažnju, energiju, koju dobija autodestruktivnom ekspresijom svog unutrašnjeg stanja.

Integrisana, svesna, stabilna žena nema potrebe za spoljnom validacijom, niti prati mase, te ne želi ono što žele mase. Ona želi da ima svoj mali svet, gde u sigurnoj, prijateljskoj i ljubavnoj zoni može sebe slobodno izražavati – ekspresovati kroz stvari koje voli, koje je čine posebnom. Takve žene traže muškarca sa kojim će to podeliti, ulepšati i umnožiti.Integrisane žene stoga teže izgradnji svoga malog sveta, sa sebi bliskim ljudima, porodicom, saradnicima i prijateljima. Ovakva žena ne izražava svoja unutrašnja stanja nekontrolisano, autodestruktivno, već kreativno, usmereno, stvaralački, obojeno pozitivnom emocijom i stanjem lakoće ilepote.

Dakle, ponovićemo: žene žele da ispoljavaju svoje biće. Kroz ispoljavanje svoga bića, ona raste, razvija se, postaje svesnija i utelotvorenija. Ako žena ispoljava svoje biće svesno, ona to radi stvaranjem, kreativnošću, uzvišenom pojavom i energijom, blagim rečima, saosećanjem i dubinom svoje mudrosti i božanske pojave!

Ako žena ne može ili ne zna da prerađuje iskustvo svoga bića, ona se pretvara u autodestruktivnu pojavu - senku, koja nekontrolisano izražava sebe kroz fizičko telo, kroz burne emocije, kroz nelogična ponašanja, kroz strastvene identifikacije sa negativnim trendovima i kroz razuzdanu seksualnu ili kontrolišuću – mušku energiju.

Da bi žene postale svesna bića, one moraju da nađu način kako da kultivišu snagu svoga bića kroz određeno stvaralaštvo, kroz umetnost, kroz sport, kroz duhovnost, kroz konstruktivne međuljudske odnose, kroz duboku ličnu introspekciju, kroz zaštitu koju pruža, dakle, generalno kroz usmereno ponašanje i kultivisanje svojih vrlina.

Nažalost, žene danas (kao i muškarci) nemaju dovoljno edukacije i usmerenja kako da kanališu svoju silu i biće, kako da svesno prerađuju sadržaje svoje svesti, duše i bića, te lako padaju u autodestruktivnost i time se još više udaljuju od svoje suštine.

Što se tiče pitanja šta generalno žene žele od muškaraca (postoje i izuzeci):

1. Da im omogući iskustvovanje svoga bića (dakle, žele muškarce koji im aktiviraju emocije i unutrašnja stanja, čak i da ih pojačaju).

2. Da im omogući ispoljavanje svoga bića (dakle, da im pruži sigurnu okolinu, okruženje i mnoge različite aspekte života gde može da se slobodno izrazi – ispolji).

Iz navedenog sledi sledeće: žene žele:

1.Muškarce koje druge žene žele (ono što ne želi niko, ne izaziva reakciju - emociju, ne nudi posebnost, ne stvara retkost i poželjnost).

2.Muškarce koji pokazuju muževne karakteristike (snaga, blaga agresija, sigurnost, samouverenost, uticaj, status; muškarce koji su opasni za sve, sem za nju).

3. Autentične muškarce (one koji imaju ono nešto – specifičan izgled, pojavu, rečnik, energiju, stav, uticaj, harizmu; dakle muškarce koji nisu deo norme i mase - žele novinu).

4. Muškarce koji im potvrđuju već dominantnu životnu igru (ego karaktere) ili služe njihovom već ustaljenom životnom stilu i narativu (ovo žele isto i muškarci od žena).

Šta mislite, da li sam pogodio? Šta još može da se doda?

GOSPOD BOG SA NAMA I U NAMA!

Nemanja Blagojevic