Virtualna tišina je...ciklična, sve ima svoje životni vijek...ali imam puno toga za reći pa ću sad brzo tipkati jer imam mnogo toga za obaviti u ovom danu :) 

Npr..svi volimo vidjeti komentare ispod svog članka. Razlozi - razmjena dobrog i pozitivnog mišljenja, samopotvrda neke virtualne prihvaćnosti i vjetra u leđa da nekad nastavimo dalje..i svima nam to neka treba. 

Ako bude organiziran nekakav sajam, bilo bi super da se svi nađemo uživo i pospajamo nick sa licem (mislim da bi se više čitali i komentirali/družili virtualno, a možda i van virtualnog). Npr..zašto ja tako rijetko komentiram kao što tako rijetko pišem? 

E pa, život mi je ubrzan. Radi prirode posla koji je jako dinamičan u glavni mi na dnevnoj razini prođe kroz um previše tema. Kažu da umom dnevno prođe preko nekoliko tisuća misli, kroz moj prolazi sigurno pola milijuna - moj um je zasićen. Želim razmijeniti neka mišljenja i iskustva o tome, ali kad mi je skoro cijeli posao poslovna tajna (ne radim ni u kakvoj tajnoj službi, već u korisničkoj podršci)...ali jednostavno ono što me muči mogu dijeliti samo sa svoje 4 babe s kojima radim i koje na neki čudan način volim, moj tim <3. Ograničen broj ljudi s kojima mogu dijeliti svoje dnevne muke je tako smanjen, pa onda volim slušati glazbu i rolati se...biti u tišini nekad...jednostavno mi tako paše. 

Znači, ponekad je ta zasićenost prevelika pa čak ni vremensku prognozu ne otvorim (iako je čitam svaki dan). Volim pročitati i vijesti - ali jednostavno je tamo previše informacija, a već sam u gabuli sa mislima, pa onda i to preskačem xD

Magicus...volim pisati ovdje, volim biti ovdje. Volim nekad i nešto pročitati, no kako većinu dana tražim tišinu, događa se isto kao i s vremenskom prognozom i vijestima xD

Dodatno, radim na računalu, što znači da 8 sati gledam u ekran. Čak sam prestala upotrebljavati mobitel za čitanje i skrolanje po facebook-u i drugim stranicama, jer jednostavno želim pobjeći od ekrana i tih malih električnih čudesa 21. stoljeća (imam 28 godina, pa možda ovo i čudno zvuči...ali da, mlada sam i da, ne volim previše svoj mobitel i računala xD). 

Jesen je zapravo idealna da svi odemo na neke izlete, da se poslije posla družimo negdje u stvarnosti (jer konačno su paklene vrućine prošle i došlo je osvježenje :) ), tako da je u biti sad to vrijeme kad radimo na sebi (svatko za sebe mislim), i nekako...ja baš volim ovo vrijeme. Obožavam jesen i sve što ona donosi sa sobom. Baš sam duševno u skladu s njom (ok, znam da ima još 10 dana do nje, ali nema veze...meni je sad jesen i ja volim ovo vrijeme)

I eto..jučer sam bila na party-u, danas prespavala pola dana. Moram sada oprati veš, otići do bankomata, stigao mi je auto, pa i papire i sve što ide uz to moram riješiti (znači na relaciji Zg - Zelina). Čekam kao ozeblo sunce da mi iz MUP-a jave da mi je stigla nova osoba jer sam se po prvi puta od kako sam u Zagrebu zapravo i papirnato preselila u Zagreb. Sutra lutam po IKEI i idem poslije toga negdje (nije mi rečeno gdje) ali u pitanju je priroda i veselim se tome..baš onak iskreno želim biti u šumi i šetati :)

Volim pročitati druge članke i komentirati, ali jednostavno na dnevnoj bazi nemam energije za sve te informacije. Nekad i poskrivečki čitam članke a da nisam ulogirana, pa mi je i to okej...dajem mišljenje 8 sati dnevno svaki dan, pa onda nekad samo želim nešto pročitati bez da išta kažem...nekad doduše, nekad ne želim čak ni pričati, iako to mogu jako puno xD. Čudna sam osobnost, ali ...takva sam i baš me briga! 

Sigurna sam da kad dođe zima da ćemo se svi vratiti ovdje i biti na chatu  i po komentarima :) Eto, bez dlake na jeziku kao i do sad...nego, pogledala sam karte koje sam dobila na poklon istu večer kad sam došla doma (nisam mogla odoliti iako sam bila premorena)...nasmijala sam se, baš onako iskreno!

Karte koje su došle uz knjigu su jako simpatične i vesele..ne znam da li karte mogu biti vesele, ali ja se od srca nasmijala :) hvala još jednom na poklonu :)