Židovi poštuju sabat kao dan posvećen Gospodu i to je nekada bio dan radosti, ali su, tokom mnogih stoljeća, rabini inzistirali na pravilima i obredima, šta je dozvo­ljeno a šta nije, sve dok ljudi nisu prestali da izlaze iz kuće sabatom, samo da ne bi slučajno prekršili nešto.

Bal Šem je često razmišljao o tom problemu. Jedne noći usnuo je anđela koji ga je poveo na nebo i tamo mu pokazao dva prestolja. »Jedan je za tebe«, rekao je anđeo, »ako budeš pametan, a drugi je za čovjeka čije ću ti ime dati.« Zatim ga je poveo u pakao i tamo mu pokazao dvije stolice. »Jedna je za tebe«, rekao je anđeo, »ako ne budeš pametan, a druga je za čovjeka čije ću ti ime dati.«

U snu, Bal Šem je posjetio čovjeka koji bi trebalo da bude sa njim u raju, i vidio je kako taj živi među ljudi­ma koji ne nose židovsku odjeću, i na sabat pravi čitav banket, s mnogo veselja, na koji poziva mnoštvo susje-da i prijatelja. Kada ga je Bal Šem upitao čemu taj ban­ket, čovek mu je odgovorio: » U djetinjstvu su me učili da je sabat dan odmora i radosti, moja majka spremala je najukusnija jela, a za vrijeme ručka smo pjevali, zatim igrali i veselili se. Zato tako i danas radim.«

Bal Šem je pokušao da nauči čovjeka religioznim običajima koje je ovaj očigledno ignorirao, ali ostao je bez argumenata kada je shvatio da bi radost tog čovjeka u dan sabata bila potpuno uništena.

I dalje u snu, Bal Šem otišao je kod svog sabrala iz pakla. Otkrio je da je to čovjek kruto posvećen zakoni­ma židovske zajednice, koji svaki sabat teško proživ­ljava, bojeći se da nešto ne pogriješi, a za ručkom sjedi kao na užarenom uglju. Kada je Bal Šem pokušao da mu objasni da je njegovo robovanje zakonu i običajima pretjerano, ostao je bez argumenata, jer je uvideo da taj čovek nikada ne bi shvatio da ga poštovanje religioznih normi može odvesti u grijeh.

Zahvaljujući otkrićima u snu, Bal Šem Tov je stvo­rio novi vid vjerske poslušnosti, po kome se Bog poštu­je radošću koja dolazi iz srca.

Kada su ljudi radosni, uvek su dobri; kada su ljudi dobri, nisu uvek radosni.