Peruđino, renesansni slikar, riješio je da se ne ispovijedi sve dok ne bude siguran da to neće učiniti iz straha. Jer, to bi za njega bilo svetogrđe i vrijeđanje Boga.
Jednog dana, njegova žena, koja nije znala za ovaj njegov stav, upitala ga je zar se ne plaši da umre bez ispovijesti. Peruđino joj je odgovorio: »Draga moja, ovako ja gledam na to. Moj zanat je da slikam i znao sam to raditi. Božji zanat je da oprašta i, ako je on dobar u tom poslu kao što sam ja bio u svom, ne vidim zašto bih se plašio.«
bglavac
edin.kecanovic
