Jedan seljak vraćao se kasno uveče s placa. U jed­nom trenutku zaustavio se da se pomoli, ali vidio je da nije ponio svoju knjigu molitvi. Nalazio se usred šume, točak na kolima mu se odvalio i tištala ga je pomisao da će mu dan biti okončan bez večernje molitve.

Tada, počeo je ovako da se moli: »Napravio sam veliku glupost, Gospode. Pošao sam jutros od kuće bez moje knjige molitvi, a pamćenje mi je tako slabo da bez nje ništa ne umem da kažem. Ali evo šta ću učiniti -polako ću, jedno po jedno, pet puta izgovoriti svako slovo abecede, a ti, koji znaš svaku molitvu, moći ćeš da rasporediš ova slova tako da od njih nastane molitva koje ne mogu da se setim.«