Piše: Davor Butković
Foto: Biljana Gaurina / CROPIX

http://www.jutarnji.hr/j2/dobrahrana/clanak/art-2008,7,26,,127938.jl

Pri­je de­se­tak da­na u Bil­li u Ba­njav­či­će­voj uli­ci u Za­gre­bu ku­pio sam bu­telj­ku Kra­ut­ha­ke­ro­va sa­u­vi­gno­na iz 2006. go­di­ne. Ri­ječ je o vi­nu ko­je sma­tram te­nu­ta­čno naj­bo­ljim na našem tr­žištu u svo­joj kla­si (dakle, u kla­si do­ma­ćih su­hih bi­je­lih vi­na) i ko­je se u tom su­per­mar­ke­tu pro­da­je za 116 ili 119 ku­na.

Čim sam otvo­rio bu­telj­ku, mo­rao sam je pro­li­ti u su­do­per. Že­sto­ko je za­u­da­ra­la po TCA, ke­mij­skom spo­ju ko­ji naj­češće na­pa­da plu­te­ne če­po­ve (iako se mo­že ja­vi­ti i u dr­ve­nim ba­čva­ma i u po­dru­mi­ma, ali on­dje se lakše kon­tro­li­ra) i ko­ji vi­no či­ni po­sve ne­pi­tkim.

Ve­čer ili dvi­je pri­je je­dna od bu­telj­ki Plen­ko­vi­će­va Grand crua, ko­ju sam pla­tio 250 ku­na, ta­ko­đer je završila u ka­na­li­za­ci­ji. TCA ju je uči­nio ne­po­do­bnom za bi­lo što dru­go. Sr­panj­ski broj bri­tan­skog ma­ga­zi­na De­can­ter na na­slo­vnoj je stra­ni­ci do­nio izbor 50 ide­al­nih lje­tnih vi­na. De­can­ter, naj­va­žni­ja vin­ska pu­bli­ka­ci­ja na svi­je­tu, na­mjer­no se odlu­čio isklju­či­vo za vi­na za­če­plje­na screwcapom, da­kle, me­tal­nim če­pom s na­voj­ni­com, ko­ji je kod nas, po­sve ne­o­pra­vda­no, još či­sti ra­ri­tet.

Na­i­me, svi bi­tni ar­gu­men­ti go­vo­re da je rat screwcapa i plu­ta završio uvjer­lji­vom po­bje­dom screwcapa, bar ka­da je ri­ječ o vi­ni­ma ko­ja se pi­ju u pr­vih ne­ko­li­ko go­di­na ži­vo­ta i ko­ja ne ovi­se o pro­ce­su mi­kro­o­ksi­da­ci­je u bo­ci. Niz je ra­zlo­ga za pre­vlast če­pa s na­voj­ni­com, za što sam se, uo­sta­lom, već bio za­u­zeo pri­je go­di­nu da­na.

Pr­vo, bu­te­lje za­če­plje­ne screwcapom ne mo­gu za­u­da­ra­ti po TCA. To zna­či da će­te vi­no ko­je ste pla­ti­li do­i­sta i po­pi­ti, a ne ba­ci­ti u sme­će, kao što se pre­če­sto do­ga­đa s vi­ni­ma za­če­plje­ni­ma plu­tom (Decanter tvr­di da se po­sto­tak po­kva­re­nih če­po­va s pet sveo na sa­mo dva, me­đu­tim, u Hr­vat­skoj je taj odnos i da­lje mno­go go­ri. Osim to­ga, i 2 po­sto je pu­no ako ne­ma­te pri ru­ci re­zer­vnu bo­cu ili ako ste na TCA bo­cu po­trošili par sto­ti­na ku­na).

Dru­go, bu­te­lje za­če­plje­ne če­pom s na­voj­ni­com dr­že vi­no svje­ži­jim, što je od esen­ci­jal­ne va­žno­sti za mla­đa vi­na s ja­če izra­že­nim ki­se­li­na­ma. Tre­će, po­sli­je više go­di­na ispi­ti­va­nja usta­no­vlje­no je da screwcap ipak ne iza­zi­va re­du­kti­vne aro­me (pojednostavnjeno, mi­ris spa­lje­ne gu­me), za što ga se svo­je­do­bno bi­lo optu­ži­va­lo.

Če­tvr­to, screwcap je ne­u­spo­re­di­vo pra­kti­čni­ji: ma­gi­ja vi­na ni­je u pe­tlja­nju s va­di­če­pom, ne­go u bo­ji, aro­ma­ma i oku­si­ma vi­na. Tvr­di­ti da vi­no gu­bi na pri­vla­čno­sti za­to što se više ne mo­ra­mo mu­či­ti da bi­smo izvu­kli čep je­dna­ko je apsur­dno kao što bi, pri­je de­ve­de­set go­di­na, bi­lo apsur­dno tvr­di­ti da će au­to­mo­bi­li izgu­bi­ti na pri­vla­čno­sti za­to što ih se pri­je po­kre­ta­nja više ne mo­ra na­vi­ja­ti s pre­dnje stra­ne.

Plu­te­ni čep ostat će u upo­ra­bi ka­ko zbog sna­žnog lo­bi­ra­nja por­tu­gla­ske in­du­stri­je če­po­va unu­tar Eu­rop­ske Uni­je, ta­ko i zbog tra­di­ci­o­na­li­sti­čkih ra­zlo­ga. Me­đu­tim, plu­te­ni je čep, osim u slu­ča­ju pje­nušaca i vi­na ko­ja mo­ra­ju vr­lo du­go odle­ža­ti, po­stao po­sve ne­po­tre­ban.

U hr­vat­skim se tr­go­vi­na­ma, na­ža­lost, pro­da­je vr­lo ma­lo vi­na s me­tal­nim če­po­vi­ma. Ri­ječ je ugla­vnom o či­le­an­skim, au­stral­skim, ar­gen­tin­skim i no­vo­ze­land­skim vi­ni­ma, po­put je­fti­ni­jih Ro­se­mo­un­ta, po­put Ka­i­ke­na, Al­phi iz se­ri­je Clas­sic ili Mon­ta­ni­nih i Ba­bic­he­vih sa­u­vi­gno­na i cr­nih pi­no­ta. To­me tre­ba do­da­ti i sjaj­ni Ku­plje­nov Ro­se, ko­ji se pu­ni s me­tal­nim če­pom.

Oba­ve­za je hr­vat­skih vi­na­ra pre­ma ku­pci­ma da što pri­je, da­kle već od ber­be 2008., pri­je­đu na me­tal­ne če­po­ve. Ne po­sto­ji ni­je­dan ra­zlog zbog ko­jeg bi bi­lo tko tko troši no­vac na vi­na ri­ski­rao da taj no­vac ba­ci u sme­će, kao što se po­vre­me­no ne­i­zbje­žno do­ga­đa.

Pre­la­zak na screwcap ni­je, da­kle, pi­ta­nje uku­sa, ne­go pi­ta­nje oba­ve­ze vin­ske in­du­stri­je pre­ma po­trošači­ma.