Kalendar događanja

Član bglavac

Upisao:

bglavac

OBJAVLJENO:

PROČITANO

112

PUTA

U TVOJE SRCE POSIJATI ĆU SJEME LJUBAVI

U  TVOJE SRCE POSIJATI ĆU SJEME LJUBAVI
Ako ti je teško voljeti svoje bližnje, ne pokušavaj i ne prisiljavaj sebe na to, jer se ne možeš  prisiliti da nekog voliš. Ali kad potražiš Mene i Moju pomoć, Ja ću u tvoje srce posijati sjeme ljubavi. Sve što ćeš onda morati učiniti je:njegovati ga i mirno gledati kako raste bez ikakvog napora s tvoje strane.

Vodič za 15. kolovoza

    Ako ti je teško voljeti svoje bližnje, ne pokušavaj i ne prisiljavaj sebe na to, jer se ne možeš  prisiliti da nekog voliš. Ali kad potražiš Mene i Moju pomoć, Ja ću u tvoje srce posijati sjeme ljubavi. Sve što ćeš onda morati učiniti je:njegovati ga i mirno gledati kako raste bez ikakvog napora s tvoje strane. Nastojati i prisiljavati sebe da nekog zavoliš, izgubljena je bitka. Otkrit ćeš da slično privlači slično, da će te prirodno neki ljudi privlačiti više od drugih, da ćeš se s nekima moći povezati lakše nego s drugima, ali neka te to ne brine. Postupno ćeš naučiti značenje univerzalne ljubavi, kako budeš duhovno rastao i upoznavao značenje Moje božanske ljubavi. Neka se ona razvija prirodno, bez napora s tvoje strane, kao duboka unutarnja čežnja za više ljubavi.

KLIKALICE

🔝

KOMENTARI

  • 15.08.2019. 10:11h

    Član emilio-iiMerlin0

    Čim dirnemo u "Osu"......

    .....tu je i "Osinjak" tojest je Misaona forma okovana Ljudskim oblikom i to je ta "SamoSvijest"!?

    A kada kažemo "naši bližnji" tada smo i mi drugima-drugi pa se i za "bližnje" može reči "tako blizu a tako daleko" ili i:*I can only reply that it’s in the 13th heaven, far from this world and at the same time so close, because we are always in it* ?!

    Zapravo je i mnogo složenije nego što mi možemo uprostiti iliti se i tobože šaliti na "svoj" račun ???

    »Nagual Elijas je jako mnogo poštovao seksualnu energiju«, rekao je don Huan. »Verovao je da nam je ona data tako da je možemo koristiti u sanjanju. Verovao je da je sanjanje izašlo iz upotrebe zato što ono može da poremeti nepouzdanu mentalnu ravnotežu sumnjičavih ljudi. Naučio sam te sanjanju na isti način na koji je i on mene naučio« nastavio je. »On me je naučio da se, dok mi sanjamo, naša skupna tačka pomera vrlo nežno i prirodno. Mentalna ravnoteža nije ništa drugo do učvršćivanje skupne tačke na jednom mestu na koje smo navikli. Ako snovi navedu tu skupnu tačku da se pokrene, a sanjanje se upotrebljava da bi to prirodno kretanje držalo pod kontrolom, i seksualna energija je potrebna za sanjanje, rezultat je ponekad katastrofalan kada se seksualna energija proćerdava na seks umesto na sanjanje. Sanjači pomeraju svoje skupne tačke nestalno_i_gube_um.« »Šta to pokušavaš da mi kažeš don Huane?«, upitao sam pošto sam osećao da predmet sanjarija nije pripadao prirodnom sledu razgovora. »Ti si sanjač«, rekao je. »Ako nisi obazriv sa svojom seksualnom energijom, mogao bi isto tako da se navikneš na ideju da nestalno pomeraš svoju skupnu tačku. Samo trenutak ranije bio si zbunjen sopstvenom reakcijom. Pa, tvoja skupna tačka kreće se gotovo nestalno, jer tvoja seksualna energija nije uravnotežena.« Napravio sam glupu primedbu koja nije bila na mestu u vezi sa seksualnim životom odraslih muškaraca. »Naša seksualna energija je ono što upravlja sanjanjem«, objasnio je. »Nagual Elijas me je naučio, a ja sam naučio tebe — da ili vodiš ljubav sa svojom 43
    seksualnom energijom ili sa njom sanjaš. Ne postoji drugi način. Razlog što sam to uopšte pominjao jeste taj što ti imaš velike teškoće da zaokreneš svoju skupnu tačku kako bi ščepala naš poslednji predmet: apstraktno. Isto to se i meni dogodilo«, nastavio je don Huan. »Samo kada moja seksualna energija nije bila upletena u svet, sve je bilo na mestu. To je pravilo za sanjače. Kod tragača je suprotno. Moj dobrotvor je bio, moglo bi se reći, seksualni sladostrasnik i kao prosečan čovek i kao nagual.« Izgledalo je da je don Huan bio na samoj ivici da otkrije dela svoga dobrotvora, ali se očigledno predomislio. Zavrteo je glavom i rekao da sam ja na izvestan način previše krut za takva otkrića.

    »Nakon čitavog života vežbe«, nastavio je, »vračevi, a posebno naguali, znaju da li ih duh poziva u velelepnu građevinu pred njima. Oni su naučili da disciplinuju svoje spojne beočuge s namerom. Tako su uvek upozoreni, uvek znaju šta im duh sprema. Don Huan je rekao da je napredak duž staze vrača u principu drastičan proces čija je svrha da taj spojni beočug dovede u red. Spojni beočug s namerom običnog čoveka praktično je mrtav, i vračevi započinju s beočugom koji je beskoristan, zato što ne odgovara dobrovoljno. Naglasio je da za oživljavanje tog beočuga vračevima treba rigorozna žestoka svrha — naročito stanje uma koje se zove nepokolebljiva namera. Shvatanje da je nagual jedina osoba koja je sposobna da stvori nepokolebljivu nameru najteži je deo vračevog naukovanja. Primetio sam da tu ne vidim nikakvu teškoću. »Učenik je neko ko se bori da očisti i vrati u život spojni beočug s duhom«, objasnio je. »Kada se jednom beočug povrati, on više nije učenik, ali do tog vremena, da bi mogao da nastavi, njemu je potrebna žestoka svrha, koju, naravno, nema. Zato on dopušta nagualu da tu svrhu stvori i da uradi ono što mora da bi se odrekao svoje individualnosti. To je najteži deo.« Podsetio me je na nešto što je često govorio: da dobrovoljci nisu dobrodošli u svet vračeva, zato što oni već imaju sopstvenu svrhu, što im naročito otežava da se odreknu sopstvene individualnosti. Ukoliko svet vračeva traži ideje i dela koja su suprotna svrsi dobrovoljca, dobrovoljci jednostavno odbijaju da se promene. »Oživljavanje učenikovog beočuga je najizazovniji i najprivlačniji posao za naguala«, nastavio je don Hu49
    an »i takođe jedna od njegovih najvećih glavobolja. Naravno, zavisno od učenikove ličnosti planovi duha su ili krajnje jednostavni ili su najkomplikovaniji lavirinti.« . Don Huan me je uveravao da, — iako možda imam dokaze za suprotno, moje naukovanje njemu nije bilo toliko tegobno kao što je njegovo moralo biti njegovom dobrotvoru. Priznao je da sam ipak imao nešto samodiscipline koja je dobrodošla, dok on nije imao ni malo. A njegov nagual je zauzvrat imao još manje. »Te razlike su primetne u ispoljenjima duha«, nastavio je. »U nekim slučajevima, ona su jedva primetna; u mom slučaju bila su komande. Mene su ustrelili. Krv je isticala iz rane na mojim leđima. Moj dobrotvor je morao da dela brzo i sigurno, baš kao i njegov sopstveni dobrotvor. Vračevi znaju, da što je komanda teža, to i učenik ispada teži.

    Gde god bih pogledao, video sam poznata obličja: stene, brda, reke, šume ojačane i preobražene vlastitom unutrašnjom vibracijom, njihovim unutrašnjim sjajem. Taj sjaj koji je toliko prijao mojim očima, takođe je bio i u mom sopstvenom biću. »Pokrenula ti se skupna tačka«, izgledalo je da mi don Huan kaže. Reči nisu imale zvuka; svejedno, znao sam šta mi je upravo rekao. Moje racionalno reagovanje bilo je da pokušam da objasnim sebi da nemam smetnji da ga čujem kao što ne bih imao da on govori u vakuumu, možda stoga što su mi uši privremeno bile zaglušene isparenjima. »Uši su ti u redu. Mi smo u drugačijoj stvarnosti svesti«, ponovo se činilo da mi kaže don Huan. Nisam mogao da govorim. Osećao sam letargiju dubokog sna kako me sprečava da kažem ijednu reč, pa ipak sam bio najbudniji što sam mogao biti. »Šta se zbiva?«, pomislio sam. »Pećina je navela tvoju skupnu tačku da se pokrene«, pomislio je don Huan, i ja sam čuo njegove misli kao da su moje sopstvene reči koje izgovaram u sebi. Osetio sam naređenje koje nije bilo izraženo u obliku misli. Nešto mi je zapovedilo da ponovo gledam preriju. Dok sam posmatrao čudesan prizor, trake svetlosti počele su da izbijaju iz svega na toj preriji. U početku to je bilo kao eksplozija jednog beskrajnog broja kratkih vlakana, potom su vlakna postala duga kao trakasti strukovi svetlosti, svezani zajedno u svežnjeve vibrirajuće svetlosti koja je sezala u večnost. Nisam zaista imao načina da sebi razumno objasnim šta to vidim, niti da to opišem, izuzev kao trake vibrirajuće svetlosti. Te trake se nisu mešale niti udvajale. Iako su se širile, nastavljale su da se šire u svim pravcima, svaka je bila odvojena, pa ipak sve su bile neraskidivo svezane zajedno. 97
    »Ti vidiš Orlova zračenja i silu koja ih drži razdvojenima i koja ih svezuje skupa«,

    Don Huan je bio objasnio da je univerzum načinjen od energetskih polja koja izmiču opisu i ispitivanju. Rekao je da ona podsećaju na zrake obične svetlosti, izuzev što je svetlost beživotna u poređenju sa Orlovim zračenjima, koja odišu svešću. Nisam nikad, sve do te noći, bio u stanju da ih vidim na duže, i ona su se zaista sastojala od žive svetlosti. Don Huan je u prošlosti naglasio da moje znanje i kontrola namere nisu prikladni da mogu da podnesem uticaj takvog prizora. Objasnio je da se normalna percepcija javlja kada namera, koja je čista energija, osvetli određen broj svetlosnih traka u našoj čahuri, i kad istovremeno zapali i duge produžetke istih tih svetlosnih traka koji se pružaju u večnost, izvan naše čahure. Izuzetna percepcija, viđenje, javlja se kada sila namere napoji energijom drugo jato energetskih polja i upali ih. Rekao je da, kada se kritičan broj energetskih polja u unutrašnjosti naše svetlosne čahure upali, vrač je u mogućnosti da vidi sama energetska polja. U drugoj prilici don Huan je prepričao racionalna razmatranja starih vračeva. Rekao mi je da su oni, pomoću viđenja, shvatili da se svest javlja kada se energetska polja u našoj čahuri centriraju sa istim energetskim poljima izvan čahure. I oni su verovali da su otkrili da je centriranje izvor svesti. 100
    Ipak, iz tog ispitivanja postalo je očito da ono što su oni nazivali centriranje Orlovih zračenja ne objašnjava u potpunosti ono što vide. Primetili su da se samo mali broj, od ukupne količine svetlosnih vlakana, u unutrašnjosti čahure, ispunjava energijom, dok ostala ostaju nepromenjena. Viđenje, ispunjavanja energijom te nekolicine vlakana dovelo je do pogrešnog otkrića. Ta vlakna nisu morala da se centriraju da bi se upalila, zato što su ona u unutrašnjosti naše čahure ista kao ona koja su izvan nje. Šta god da je bilo to što ih je ispunjavalo energijom bilo je nezavisna sila. Osećali su da ne mogu da nastave da je nazivaju svešću kao ranije, jer je svest sjaj energetskih polja koja su upaljena. Tako su silu koja pali energetska polja nazvali volja. Don Huan je rekao da su oni, kada im je viđenje postalo još profinjenije i delotvornije, shvatili da je volja sila koja Orlova zračenja drži razdvojena i da nije odgovorna samo za našu svest, već takođe i za sve ostalo u univerzumu. Videli su da ta sila ima totalnu svest i da izbija iz svih energetskih polja koja sačinjavaju univerzum. Onda su odlučili da je mnogo prikladnije ime namera nego volja. Ipak, vremenom, to ime se pokazalo nepodesnim, jer ne odslikava ogromnu važnost niti živu vezu koju ona ima sa svim živim u univerzumu. Don Huan je naglasio da je naša velika kolektivna greška što svoje živote živimo ni malo ne poštujući tu vezu. Naši životni ciljevi, naši nepopustljivi interesi, brige, nade, frustracije i strahovi su nam glavni, i zbog samog svakodnevlja nismo svesni da smo povezani i sa svim drugim. Don Huan je izneo mišljenje da mu hrišćanska ideja izgona iz edenskog vrta izgleda kao alegorija gubljenja nemog znanja, našeg znanja namere. Tako je čarobnjaštvo povratak na početak, povratak u raj.

    Naglo sam skrenuo i stao pored puta. I baš tu sam, baš tad, po prvi put u životu postao svestan jasnog znanja dualizma u sebi. Dva očigledno razdvojena 137
    dela bila su nesumnjivo u meni. Jedan je bio izuzetno star, opušten, nezainteresovan. Bio je težak, mračan i u vezi sa svim ostalim. To je bio onaj deo mene koji se nije brinuo, pošto je bio izjednačen sa svime. Uživao je u stvarima ne očekujući ništa. Drugi deo je bio svetao, nov, paperjast i uzburkan. Bio je nervozan i brz. Bio je zabrinut za sebe jer je bio nesiguran i ni u čemu nije uživao, jednostavno zato što mu je nedostajala moć da se veže za bilo šta. Bio je usamljen, izložen, ranjiv. To je bio onaj deo kojim sam gledao u svet. Tim delom sam slobodno gledao uokolo. Gde god da sam pogledao video sam prostrane obrađene njive. I taj nesigurni, paperjasti i zabrinuti deo mene nalazio se između ponosa zbog čovekove marljivosti i tuge zbog toga što vidi da je veličanstvena prastara pustinja Sonore pretvorena u uredan pejzaž brazda i povrtarskog bilja. Stari, mračni deo mene nije se brinuo. I ta dva dela su počela da se raspravljaju. Paperjasti deo želeo je da se teški deo zabrine, a teški deo je želeo da onaj drugi prestane da se brine i da uživa. »Zašto si stao?«, upitao me je don Huan. Njegov je glas izazvao reakciju, ali bilo bi netačno ako bi se reklo da sam to bio ja koji je reagovao. Kao da je zvuk njegovog glasa očvrsnuo paperjasti deo, i odjednom sam to opet bio onaj stari ja. Opisao sam don Huanu spoznaju koju sam upravo doživeo o svom dualizmu. Kada je on počeo da je opisuje terminima položaja skupne tačke izgubio sam svoju čvrstinu. Paperjasti deo je postao isto onako paperjast kao što je bio kada sam primetio svoj dualizam, i ponovo sam znao šta je to što don Huan objašnjava. Rekao je da, kada se skupna tačka pomeri i dođe na mesto gde prestaje žaljenje, slabi položaj racionalnosti i zdrave pameti. Osećanje koje sam imao o starijoj, mračnoj, nemoj strani bilo je pogled na prethodnicu razuma. »Tačno znam to što govoriš«, rekao sam mu. »Znam veliki broj stvari, ali ne mogu da govorim o tome što znam. Ne znam kako da počnem.« 138
    »To sam ti već pominjao«, rekao je. »To što ti proživljavaš i što nazivaš dualizmom jeste pogled iz drugog položaja tvoje skupne tačke. Iz tog položaja ti možeš da osetiš stariju stranu čoveka. A ono što ta starija strana zna zove se nemo znanje. To je znanje koje ne može da se ispriča.«


    Nastavio je svoje objašnjavanje, govoreći da su vračevi u potpunosti uvereni da mi pomeranjem svojih skupnih tačaka sa njihovog uobičajenog položaja postižemo takvo stanje koje se jedino može nazvati nemilosrdnost. Vračevi znaju, uz pomoć svojih praktičnih dela, da čim se skupne tačke pokrenu, njihova samovažnost se zgužva. Bez uobičajenog položaja njihove skupne tačke, njihova slika o sebi više nema podršku. A bez žestoke usredsređenosti na tu sliku o sebi, oni gube svoje samosažaljenje, i sa njim i samovažnost. Vračevi su stoga u pravu kada kažu da je samovažnost samo prerušeno samosažaljenje.

    Don Huan je napomenuo da nije svako ljudsko biće predstavnik tog novog položaja. Skupne tačke većine nas nisu postavljene tačno na samom položaju razuma, već u neposrednoj blizini. Slično je bilo i sa nemim znanjem: nije ni tačka svakog ljudskog bića bila tačno na tom položaju. Takođe je rekao da je »mesto gde prestaje milosrđe«, pošto je bilo još jedno od mesta skupne tačke, bilo prethodnica nemog znanja, a da je još jedan položaj skupne tačke zvan »mesto brige«, bio prethodnica razuma.


    Rekao je da vidovnjaku ljudska bića izgledaju ili kao duguljasta ili sferična svetlosna masa sačinjena od bezbroj nepokretnih pa ipak vibrantnih energetskih polja, i da su jedino vračevi sposobni da tim sferama statičnog sjaja uliju pokret. U hiljaditom deliću sekunde, oni mogu da pokrenu svoju skupnu tačku u bilo koje mesto njihove svetlosne mase. Taj pokret i brzina kojom je izveden povlači za sobom trenutnu promenu percepcije jednog potpuno drugačijeg univerzuma. Ili, oni mogu da pokreću svoje skupne tačke preko čitavog polja svetlosne energije, bez zaustavljanja. Sila stvorena takvim pokretom toliko je snažna da u trenu guta svu svetlosnu masu. Rekao je da ako baš u ovom trenutku na nas padne odron kamenja, on bi mogao da izbegne prirodne posledice smrti nesrećnim slučajem. Koristeći se brzinom kojom bi se pokretala njegova skupna tačka mogao bi da pređe u drugi univerzum ili da učini da ga spali unutrašnji oganj, u trenu jedne sekunde. Ja bih, s druge strane, umro prirodno, zgromljen stenjem, pošto mojoj skupnoj tački nedostaje brzina da bi me izvukla. Rekao sam kako mi izgleda da su vračevi pronašli alternativni način umiranja, što nije isto što i odlaganje smrti. On je odgovorio da je samo rekao da vračevi zapovedaju svojom smrću. Oni umiru samo onda kad moraju.


    »Svet svakodnevnog života sastoji se od dve referentne tačke«, rekao je. »Imamo na primer ovde i tamo, unutra i spolja, gore i dole, dobro i zlo, i tako dalje i tako dalje. Tako, istinu govoreći, naše je opažanje naših života dvodimenzionalno. Ništa od onoga što opažamo da radimo nema dubinu.«
    »Jedan vrač opaža svoja dela sa dubinom«, rekao je. »Njegovi postupci su za njega trodimenzionalni. Imaju treću referentnu tačku.« »Kako može da postoji treća referentna tačka?«, upitao sam sa primesom sekiracije. »Naše referentne tačke pre svega se postižu našim osećajem opažanja«, rekao je. »Naša čula opažaju i razlikuju ono što je neposredno od onog što nije. Koristeći se tom osnovnom razlikom mi izvodimo ostalo. Da bi dostigao treću referentnu tačku čovek mora da istovremeno opaža dva mesta.
    Don Huan je objasnio da normalno opažanje ima jednu osu. »Ovde i tamo« su parametri te ose, i mi smo naklonjeni jasnoći toga »ovde«. Rekao je da se u normalnom opažanju samo »ovde« opaža u potpunosti, odmah i neposredno. Drugoj referenci »tamo« nedostaje trenutačnost. Ona se zaključuje, dedukuje, očekuje, čak i podrazumeva, ali se ne doživljava neposredno svim čulima. Kada odjednom opažamo dva mesta, potpuna jasnost se gubi, ali se zadobija istovremeno opažanje »tamo«.
    Izjavio je da jedino duh može da pokrene skupnu tačku. Ali zatim je rekao da su moja osećanja, pretvorena u nameru pokrenula moju skupnu tačku. »Jedino vračevi mogu da svoja osećanja pretvore u nameru«, rekao je. »Namera je duh, pa je tako duh taj koji im pokreće skupne tačke. »Onaj deo svega toga koji nas zavodi«, rekao je, »jeste to što kažem da jedino vračevi znaju za duh, da je namera izuzetno u domenu vračeva. To uopšte nije istina, ali praktično je tako. Pravo stanje jeste da su vračevi više svesni svoje veze s duhom nego obični ljudi i streme da je manipulišu. To je sve. Već sam ti rekao, spojni beočug s namerom je sveopšta odlika koju ima sve postojeće.«
    Treća referentna tačka je sloboda percepcije; ona je namera; to je duh; preokret misli u čudesno; to je čin posezanja izvan naših granica i dodirivanje nezamislivog.«

    Ponekad, zahvaljujući prirodnim iako dramatičnim okolnostima, kao što je rat, siromaštvo, stres, zamor, bol, bespomoćnost, čovekova skupna tačka pravi određeno kretanje. Kada bi ljudi koji su se našli u takvim okolnostima bili sposobni da usvoje ideologiju vračeva, rekao je don Huan, oni bi bili spremni da do najviše tačke doteraju to prirodno pokretanje bez ikakvih problema. I oni bi tražili i našli izuzetne stvari, umesto da rade ono što ljudi rade u takvim okolnostima: žude za povratkom u normalnost. »Kada se pokretanje skupne tačke dovede do najviše tačke«, nastavio je, »i običan čovek i učenik vračeva postaju vračevi, pošto se uvećavanjem tog kretanja kontinuitet nepovratno prekida.« »Kako ti to kretanje uvećavaš do najviše tačke?« upitao sam. »Smanjivanjem samorefleksije«, odvratio je. »Pokretanje čovekove skupne tačke ili razbijanje kontinuiteta u stvari i nije tako teško. Teško je imati energiju. Ako čovek ima energije, kada se jednom skupna tačka pokrene, mogu se tražiti nepojamne stvari.« Don Huan je objasnio da je čovekova neprilika u tome što on intuitivno zna za svoje skrivene zalihe, ali se ne usuđuje da ih koristi. Zbog toga vračevi kažu da je nezgoda ljudi to što je prag između njihove gluposti i neznanja. Rekao je da je čoveku sada više nego ikad potrebno da nauči nove ideje koje isključivo imaju veze sa njegovim unutrašnjim svetom — ideje 209
    vračeva a ne društvene ideje, ideje koje su u vezi sa čovekovim suočenjem sa nepoznatim, suočavanjem sa njegovom sopstvenom smrću. Sada, više od bilo čega drugog, njemu je potrebno da nauči tajne skupne tačke.


    »Ukoliko razmišljaš o životu u vidu časova umesto godina, naši životi su beskrajno dugi«, rekao je. »Čak i ukoliko razmišljaš u vidu dana, on je još uvek neodredljivo dug.« »To je baš bilo ono o čemu sam razmišljao.« Rekao mi je da vračevi svoje živote broje na sate, i da je za vrača moguće da u jednom satu proživi odgovarajuću žestinu čitavog normalnog života. Ta žestina je prednost kada u pokretanju skupne tačke dođe do uskladištavanja informacija. Tražio sam da mi to malo podrobnije objasni. Pre mnogo vremena, pošto je bilo nezgodno hvatati beleške tokom razgovora, preporučio mi je da sve informacije koje sam sakupio o svetu vračeva čuvam čvrsto povezane, ne na papiru niti u svom umu, već u pokretanju svoje skupne tačke. »Skupna tačka, čak i u najmanjem zaokretu, stvara potpuno izolovano ostrvo percepcije«, rekao je don Huan. »Informacija se, u obliku složenog iskustva svesti, može uskladištiti u njemu.« »Ali kako se informacija može čuvati u nečemu tako maglovitom?« upitao sam. »Um je podjednako maglovit, pa ipak mu ti veruješ zato što si s njim blizak«, uzvratio je. »Ti još uvek nemaš istu bliskost sa pokretanjem skupne tačke, ali to ti je isto.« »Hteo sam da pitam, kako se informacija uskladišti?« insistirao sam. »Informacija se čuva u samom iskustvu«, objasnio je. »Kasnije, kada vrač pokrene svoju skupnu tačku tačno na ono mesto gde je tada bila, on oslobađa čitavo to iskustvo. To vračevo prisećanje jeste mogućnost da se povrate sve informacije koje se čuvaju u pokretanju skupne tačke. »Žestina je neposredni proizvod kretanja skupne tačke«, nastavio je. »Na primer, ti ove trenutke proživljavaš žešće nego što bi ih inače normalno proživljavao, ti skladištiš žestinu na taj način. Jednog dana oslobodićeš ovaj trenutak tako što ćeš svoju skupnu tačku navesti tačno na ovo mesto na kojem se sad nalazi. To je način na koji vračevi čuvaju informacije.« 221
    Rekao sam don Huanu da mi se to snažno prisećanje koje sam doživeo u prošlih nekoliko dana jednostavno dogodilo, bez nekog mog naročitog mentalnog naprezanja kojeg bih bio svestan. »Kako čovek može namerno da se priseti?« upitao sam. »Žestina, pošto je jedna osobina namere, prirodno je povezana sa sjajem vračevih očiju«, objasnio je. »Da bi se prisetili tih izolovanih ostrva opažanja, potrebno je da vračevi samo nameravaju određeni sjaj svojih očiju koji je povezan sa onim položajem skupne tačke u koji žele da se vrate. Ali, to sam ti već objasnio.« Mora da sam izgledao zbunjen. Don Huan me je posmatrao sa ozbiljnim izrazom lica. Dva ili tri puta sam zaustio da postavim pitanje, ali nisam mogao da formulišem svoje misli. »Pošto je tempo te žestine brži od normalnog«, rekao je don Huan, »u nekoliko sati jedan vrač može da proživi ono što odgovara normalnom životnom veku. Njegova skupna tačka, zaokrećući se u nepoznate položaje, oduzima više energije nego obično. Taj dodatni protok energije naziva se žestina.« Savršeno jasno sam shvatio to što mi je govorio, i moja racionalnost se kolebala pod uticajem ogromnosti onoga što je to značilo. Don Huan me je nepomično gledao, a zatim upozorio da se čuvam reakcije koja je tipična muka vračeva — frustrirajuće želje da se iskustvo vrača objasni ubedljivo i razumno. »Iskustvo vrača je tako čudnovato«, nastavio je don Huan, »da vračevi smatraju da je to intelektualna vežba, i koriste se njime da bi tragali za sobom. Njihov adut kao tragača je, dakle, što oni ostaju oštro svesni da mi opažamo i da to opažanje ima više mogućnosti nego što um može da pojmi.« Kao jedini komentar izneo sam samo svoju zebnju zbog čudnovatih mogućnosti ljudske svesti. »Da bi se zaštitili od te ogromnosti«, rekao je don Huan, »vračevi su naučili da sačuvaju savršenu mešavinu nemilosrdnosti, prepredenosti, strpljenja i ljubaznosti. Te četiri osnove su nerazdvojivo skupa spletene. 222
    Vračevi ih odgajaju tako što ih nameravaju. Te osnove su, prirodno, položaji skupne tačke.« Nastavio je da priča kako je svako delo koje izvodi vrač po definiciji izvedeno po ta četiri principa. Tako je, može se reći, svako delovanje svakog vrača slobodno i po osmišljenosti i u izvođenju i poseduje naročitu mešavinu te četiri osnove traganja. »Vračevi koriste ta četiri načina traganja kao vodiče«, nastavio je. »To su četiri različita sklopa uma, četiri različite vrste žestine koje vračevi mogu da koriste da bi svoje skupne tačke podstakli da se pokrenu do određenih položaja.« Iznenada je postao uznemiren. Upitao sam ga da li ga je moje insistiranje da o tome razgovaramo uznemirilo. »Samo sam razmišljao o tome kako nas naša razumnost stavlja između čekića i nakovnja«, rekao je. »Mi želimo da razmišljamo, da pitamo, da pronađemo. A nema načina da se to uradi iz položaja vračeva discipline. Čarobnjaštvo je čin dohvatanja položaja nemog znanja, a nemo znanje se ne može promišljati. Samo se može iskusiti.« Nasmejao se, oči su mu se sjajile kao dve tačke svetlosti. Rekao je da su vračevi, u nastojanju da se zaštite od zastrašujućih efekata nemog znanja, razvili umetnost traganja. Traganje pokreće skupnu tačku vrlo malo ali stalno, i na taj način daje vračevima vremena, a time i mogućnost da sebe podupru. »U samoj umetnosti traganja«, nastavio je don Huan, »postoji jedna tehnika koju vračevi vrlo mnogo koriste: kontrolisana ludost. Vračevi smatraju da se jedino kontrolisanom ludošću mogu odnositi prema sebi — u stanju proširene svesti i opažanja — i prema svima i svemu u svetu svakodnevnih događaja.« Don Huan je kontrolisanu ludost objasnio kao umetnost obmanjivanja i pretvaranja u potpunu udubljenost u ono što se trenutno radi — tako dobrog pretvaranja da to niko ne može razlikovati od prave udubljenosti. Kontrolisana ludost nije u potpunosti prevara već jedan istančan, umetnički način odvojenosti od svega dok se istovremeno ostaje sastavni deo svega. 223
    »Kontrolisana ludost je umetnost«, nastavio je don Huan. »Jedna vrlo dosadna umetnost, i vrlo teška da se nauči. Mnogi vračevi nemaju čuvstva za nju, ne zato što u samoj toj umetnosti ima nešto loše već zato što traži mnogo energije da bi se izvežbala.« Don Huan je priznao da je savesno izvodi, iako mu se to naročito ne dopada, možda zbog toga što je njegov dobrotvor bio tako vešt u njoj. Ili možda zato što njegova ličnost — za koju je rekao da je u osnovi neiskrena i sitničava — jednostavno nije imala okretnosti da vežba kontrolisanu ludost. Gledao sam ga iznenađeno. Prestao je da priča i nepomično me posmatrao đavolastim očima. »Za vreme dok ne dođemo do čarobnjaštva, naša se ličnost već oformila«, rekao je i slegao ramenima u znak pomirenosti s tim, »i sve što možemo je da izvodimo kontrolisanu ludost i da se sebi smejemo.« Preplavilo me je saživljavanje s njim i uveravao sam ga da za mene ni na koji način nije ni sitničav niti neiskren. »Ali to je u osnovi moje ličnosti«, tvrdio je on. A ja sam tvrdio da nije. »Tragači koji izvode kontrolisanu ludost veruju da se, kad je reč o ličnosti, čitava ljudska rasa može podeliti u tri grupe«, rekao je, i nasmejao se onako kako se uvek smejao kada mi je postavljao neku zamku. »To je apsurdno«, pobunio sam se. »Ljudsko ponašanje je suviše složeno da bi se tako jednostavno podelilo.« »Tragači kažu da mi nismo toliko složeni koliko mislimo da jesmo«, rekao je, »i da svi mi spadamo u te tri grupe.« Smejao sam se od nervoze. Obično bih takvu tvrdnju shvatio kao šalu, ali ovog puta, pošto mi je um bio izuzetno bistar i moje misli bile su pronicljive, osećao sam da je odista ozbiljan. »Da li si ozbiljan?«, upitao sam što sam ljubaznije mogao. »Sasvim ozbiljan«, odvratio je i počeo da se smeje. Kasnije sam se malo opustio. A on je nastavio da objašnjava tragički sistem klasifikacije. Rekao je da 224
    su ljudi iz prve grupe savršeni sekretari, pomoćnici, sadruzi. Oni imaju fluidnu ličnost, ali njihova fluidnost nije im na korist. Oni su ipak uslužni, brižni, potpuno domaći, snalažljivi u svojim granicama, šaljivi, lepo vaspitani, ljubazni, delikatni. Drugim recima, oni su najfiniji ljudi koje čovek može sresti, ali imaju jednu veliku manu: ništa ne mogu sami. Njima je uvek potreban neko ko će da ih usmeri. S takvim usmerenjem, bez obzira koliko napeto i u suprotnosti sa njima bilo, oni su čudesni. Ali sami, oni ginu. Ljudi iz druge grupe uopšte nisu ljubazni. Oni su sitničavi, osvetoljubivi, zavidni, ljubomorni, egocentrični. Oni govore isključivo o sebi i obično traže da se ljudi povinuju njihovim normama. Uvek imaju inicijativu, čak i onda kada im to nije prijatno. Svaka ih situacija u potpunosti zaokuplja i nikada se ne opuštaju. Nesigurni su i nikad nisu zadovoljni; što su nesigurniji, to su neprijatniji. Njihova fatalna greška je u tome što su spremni da ubiju da bi postali vođe. U trećoj grupi su ljudi koji nisu ni ljubazni niti neprijatni. Nikome ne služe niti se ikome nameću. Nezainteresovani su. Oni imaju visoko mišljenje o sebi, koje stvaraju samo iz sanjarenja i priželjkivanja. I ako su po bilo čemu izuzetni, to je što čekaju da se stvari dogode. Oni čekaju da ih neko otkrije i pokori i imaju čudesnu lakoću da stvore iluziju kako obećavaju mnoge stvari, koje stalno obećavaju da izvedu ali nikad ne ispune, pošto, u stvari, ne mogu ništa. Don Huan je rekao da on lično sasvim sigurno spada u drugu grupu. Onda mi je predložio da sebe negde smestim, a ja sam začegrtao. Don Huan je praktično bio na tlu, presamićen od smeha. Opet me je terao da se odredim i ja sam protiv svoje volje predložio kako sam možda mešavina sve tri. »Nemoj meni prodavati te mešane gluposti«, rekao je i dalje se smejući. »Mi smo jednostavna bića, svako od nas je jedan od ta tri tipa. I kako se meni čini, ti spadaš u drugu grupu. Tragači ih nazivaju isprdcima.« Počeo sam da se bunim kako je to ponižavajući način klasifikacije. Ali sam se zaustavio baš kada sam hteo da nastavim dugom tiradom. Umesto toga, kazao 225
    sam da, ukoliko postoje samo tri grupe ličnosti, svi smo mi uhvaćeni u te tri kategorije bez nade da se promenimo ili iskupimo. Složio se da stvari stoje baš tako. Izuzev što postoji avenija iskupljenja. Vračevi su davno otkrili da je samo naša lična samorefleksija deo jedne od tih grupa. »Problem je što sebe uzimamo preozbiljno«, rekao je. »U koju god grupu da spada naša samorefleksija to je važno samo za našu samovažnost. Ako nemamo samovažnosti, uopšte nije važno kojoj grupi pripadamo. »Ja ću uvek biti isprdak«, nastavio je tresući se od smeha. »A i ti ćeš. Ali ja sam isprdak koji sebe ne uzima preozbiljno, dok ti to još uvek radiš.«**


    *Ohtli Necuapalli
    Jednom, dok nas je podučavao kako čuvati svoje energetske slojeve, don Melchor je govorio o nečemu što je na jeziku iscjelitelja značilo 'drobljenje osnovnih komponenti' i što bi se moglo prevesti kao 'genetska rekapitulacija'. Jedini način da oživimo našu kongenitalnu energiju i stavimo je u potpunosti na raspolaganje našoj svijesti je kompaktiranjem, rekao je. Da bi se to postiglo, najprije ga je trebalo pomno proučiti od baze prema gore. Sjetio sam se da se Carlos dotaknuo te teme u jednom svom razgovoru. Rekao je da je ključno znati naš energetski potencijal i da je stoga potrebno istražiti naše podrijetlo otkrivanjem načina na koji su nas načinili roditelji. U jednom od svojih javnih predavanja u kojima sam pomagao rekao je: "Otkrivajući kakvo je raspoloženje imali naši roditelji u vrijeme našeg začeća, sa sigurnošću možemo reći je li djelo koje nas je dovelo u ovaj svijet infiltriralo etičko ili vjerske brige. Kroz pažljiv nadzor moguće je saznati je li postojala strast ili ne. Bez strasti je čin bio osrednji i nedostajalo mu je potrebne snage. " Carlos se klasificirao kao proizvod dosadnog jebača. Rekao nam je da je zbog naše socijalizacije vrlo malo ljudi ustvari izlazilo iz strastvenih odnosa. Zbog toga mu je učiteljica savjetovala da bude vrlo oprezan u korištenju svoje energije i rekao da su u njegovom slučaju svi viškovi strogo zabranjeni. Don Genaro ga je zadirkivao govoreći da je njegov čili samo za mokrenje i da mu je dozvoljeno da ga pusti samo dva puta nakon pilinga, jer će treći, za njega, smatrati masturbacijom. Carlos je bio običaj da svoja učenja ilustrira vicevima i smiješnim komentarima. Jednom prilikom kada se razgovaralo o temi seksa, rekao nam je da se donedavno Španjolci nisu skidali ni tijekom spolnog odnosa. Ideja da je to grijeh bila je toliko jaka da bi se, kako bi se oslobodili krivnje za sudjelovanje u tako griješnom činu, kleknuli pokraj kreveta i u svojim molitvama ponovili refren: "Ne kao porok, ne zato što je lijepo, već roditi sina u Tvoju službu. "Carlos je taj prigovor izgovorio s pretjeranim kastiljskim naglaskom, što je izazvalo val smijeha u publici. Zatim je ozbiljnije dodao: "Lako je predvidjeti razinu energije stvorenja koje se stvara u takvoj vrsti odnosa." Dodao je da je u našem slučaju moguće utvrditi kako smo stvoreni na dva načina: direktno pitajući roditelje ili koristeći specijalizirani oblik rekapitulacije, o kojem tom prilikom nije dao nikakve detalje. Odgovarajući na pitanje, rekao je: "Dobra rekapitulacija nema granica. To vas može odvesti natrag do trenutka vašeg rođenja i šire. Budući da se za parove seksualni odnos često pretvara u obavezan događaj koji se mora obaviti bez obzira na to ima tendenciju da postane običan, dosadan čin u kojem je ugasila vatra strasti, ostavljajući svakodnevnu rutinu na svom mjestu. Oni koji za ovu transformaciju plaćaju najveću cijenu su djeca, rođena s tako niskom energetskom razinom da su poput starih ljudi od dana kada su rođeni. " Zato je Carlos jednom prilikom o jednoj osobi iz grupe rekao da je sretan što je bio gad. Objasnio je da je u toj vrsti odnosa barem postojala šansa da postoji dovoljno strasti tijekom čina prokreacije. Zbog toga je nesumnjivo da je razina energije dotične osobe viša od normalne.
    Tradicija iscjelitelja također koristi te koncepte. Jednom je komentirao jedan od govornika
    na izvodu iz Biblije u kojem je pisalo da bi ući u Kraljevstvo nebesko značilo biti rođen drugi put. Don Melchor je kasnije objasnio o čemu se radi u pasusu i potvrdio da sadrži veliku istinu. Rekao je: "To nije metafora, već doslovna istina. Ako uspijemo otkriti događaje svog života i doći do rudimentalne vibracije koja nas je stvorila, otvorit će nam se mogućnost izvršavanja energetskog čuda. Vraćanjem na svoje porijeklo možemo kompaktirati energiju uključenu u taj početni čin stvaranja i na taj način spasiti svoj integritet. Čarobnjaci ozbiljno shvaćaju rekapitulaciju, jer to ne samo da pomaže da se riješimo tereta koji nam nameće svakodnevni život, već može i preokrenuti stigmu izvornog grijeha, koji se treba roditi bez energije. To je način na koji nam povlačenje puta pomaže na vrlo dubok način, utječući na promjene na temeljnoj razini. Nismo samo ono što svjesno i nesvjesno dekretiramo. Pri rođenju dobivamo baštinu od generacija koje su nam prethodile. Rekapituliranjem i otkazivanjem nepoželjnih naredbi moguće je izmijeniti našu osnovnu strukturu i oblikovati naš lik po volji. To je jedini način na koji se možemo riješiti nesvjesnih ponavljanja, jedini način na koji možemo spriječiti napad bolesti i druge uvjete koji su možda programirani u baštinu koju smo dobili od naših predaka. Jedino se povratkom na naše podrijetlo možemo ispraviti bilo kakve greške koje su možda postojale u trenutku našeg formiranja. To se postiže razbijanjem osnovnih komponenti našeg karaktera do njihovog minimalnog izražaja. Tada ratnik koristi namjeru da se ponovo konsolidira u cjelini, sada bez vanjskih naredbi. Iako revizija osnovnih komponenti kao takva nema moć poništiti djela naših roditelja, ona pomaže obnoviti našu cjelokupnost kao svijetla bića. Za čarobnjake, konstruiranje njihovog energetskog tijela umjetničko je djelo koje obično treba cijeli život. Zato su toliko pažljivi u vezi s bilo čim vezanim za taj cilj. "Pitao sam don Melchora kako je moguće rekapitulirati nešto što se dogodilo prije nego što uopće postojimo." Odgovorio je: "Sjećanje koje koristimo u svakodnevnom životu je cerebralno. Ovdje, međutim, vrsta čarobnjaštva za sjećanje traži veze s našim podrijetlom, kada nismo imali opis svijeta oko nas. Da budemo sigurni, naše osnovne komponente, odnosno energetska vlakna koja nas čine, očito su morala biti prisutna u trenutku našeg stvaranja. Ta vlakna su to sve zabilježila. "Slično tom razmišljanju, pojasnio je:" Ne mislim samo na fizički aspekt našeg rođenja, već na tačan trenutak našeg formiranja kao jedinice svjetlosti. Govorim o svjetlosnim vlaknima. , gdje spajanje dvaju segmenata u datom trenutku stvara iskru individualne svijesti. Našem svjetlosnom tijelu prolazak vremena ne znači ništa, toliko da je savršeno sposobno aktivirati te iste niti koje su bile zaposlene točno trenutak našeg stvaranja. To je ratnički podvig. Ako ga postignemo, moglo bi se čak shvatiti i ono što stvarno jest: svjetlost vlakana svjesna sebe. Potencijal svakog ljudskog bića uključuje sve kapacitete ratnika; to je samo stvar aktiviranja istih. Sve započinje s početnim činom volje. Ako zatim vjerno nastavimo s preispitivanjem naših postupaka, uspješno oživljavamo našu vezu s duhom. Znači, ratnik je netko tko se doslovno ponovno rodio, ili bolje rečeno s omeone koji se rekreirao i zamišljao iznova, samo ovaj put potpuno, strastveno i oslobođen okova socijalizacije. Cjelokupna povijest naših predaka pohranjena je u našim osnovnim komponentama. Dohvaćanje da je povijest čin moći pomoću kojeg konačno razgrađujemo iluziju „ja“. Ta povijest nije sastavljena od riječi ili slika, iako je u potpunosti moguće uskladiti s bilo kojom od njih kako bi se vratio put. "

    Nastavljajući sa svojim objašnjenjem, don Melchor je pojasnio tu točku: „Sjećanja kojima obično pristupamo tijekom naše genetske rekapitulacije zapravo su dojmovi koji razbijaju ukupnost naših vlakana, čineći nas svjesnima zašto smo takvi kakvi jesmo i zašto reagiramo kao što smo uobičajeno učiniti. Genetska rekapitulacija dovodi nas u kontakt s ogromnim teretom koji nosimo, utisnut u nas kao baština naših predaka. Kao rezultat ove vrste rekapitulacije, uvodimo se u jedinstvenu dimenziju u kojoj senzacija ima prednost nad umom, omogućavajući nam opažanje sila koje djeluju na nas. Svako svjesno biće u svemiru povezano je s određenim svjetlosnim vlaknom. Čin fokusiranja na jednu od ovih linija naziva se poravnavanje. Prema tome, uskladiti znači živjeti određeno iskustvo, prošlo ili sadašnje, sadržano u ogromnom oceanu svijesti. "Jedan je sudionik pitao što je cilj vježbe, jer je to trebao biti naporan rad. Don Melchor je odgovorio:" Ne možete procijeniti rezultate tog napora osim ako se osobno ne obvezate na njih. Svatko može razumjeti da su praktični rezultati tog rada od ogromne važnosti, jer ima veze s razlogom našeg postojanja: držanjem u plamenu svijesti. Svako živo biće u svemiru bori se za istu stvar, bila ona poznata ili ne. To je poput kozmičke igre u kojoj mogu napredovati samo oni koji uspiju prijeći svaku evolucijsku fazu. Rekapitulacija bi trebala biti glavni zadatak našeg života. Ne može se znati što nedostaje ako nikad nismo imali točku usporedbe. Ljudi nemaju pojma kako prijenos osnovnih sastavnih dijelova utječe na njih, te su stoga neprestano izloženi. "Objašnjavajući prijenos naših osobnih karakteristika pomoću osnovnih komponenti, don Melchor je rekao da se taj fenomen nije dogodio samo okomito, u prijenosu od roditelja djeci, ali i horizontalno, kroz druge mehanizme kontakta. Način na koji prisutnost drugih utječe na nas dobar je primjer toga. Rekao je da je to razlog izreka "Reci mi tko su ti prijatelji i reći ću ti tko ti si "bila neosporno istina." Kad naša energija djeluje u interakciji s drugima, primamo nešto od njih i obrnuto. Ta razmjena niti je ono što treba resetirati, a samo dobra rekapitulacija to može učiniti. Zato ratnici idu u krajnost kako bi uštedjeli energiju strogo izbjegavajući sudjelovati u aktivnostima koje bi mogle iscrpiti njihovu osobnu moć. "On je dao primjer da su čarobnjaci komunicirali s običnim ljudima, kao primjer:" Čovjek se može baviti samo ljudima koji djeluju, izmičući ih kako bi izbjegli da ih ne zarobe u zavojnice. "Ono što je Carlos nazvao umjetnošću proganjanja, iscjelitelji su to nazvali umjetnošću glume. Don Melchor je rekao da su u interakciji s ljudima koje liječe, iscjelitelji rizikovali s izračunatim rizikom. uobičajeno je da s vremena na vrijeme nestanu kako bi povukli korake. Slijedom toga, kad god bi bilo teško naći nekoga u grupi u određenom trenutku, svi bi znali da se on ili ona 'povukli', a ni pod kojim okolnostima ne bi trebali biti uznemireni. Zbog toga su se odnosili prema nekome tko je zauzet rekapitulacijom. Don Melchor je komentirao: "To je jedini način na koji se može ostati na vrhu stvari; inače tonete pod pritiskom odnosa i završavate ponašajući se kao i obični ljudi; takva je moć razmjene osnovnih komponenti. "Netko je želio znati kako to utječe na odnos roditelja i djece.
    U vrijeme začeća, objasnio je don Melchor, roditelji su točili energiju. Svaki je roditelj darovao svjetlosna vlakna svoje vlastite energije za oblikovanje novog života. Čudo začeća sastojalo se u tome da uhvati pregršt vlakana energije u novom blistavom kokonu. Tako je nastao novi život. "Nakon stvaranja novog bića, energije roditelja i djece neizbježno ostaju isprepletene jer su svaka od njih druga. No, rekapitulacija je vrlo korisna čak i onda jer minimizira gubitak energije."
    Ispričao nam je o običajima drevnih ljudi koji su još uvijek promatrani u ruralnim zajednicama: neko nikada nije nosio dijete ispred tijela, nego je montiran na boku ili na leđima. Odrasli su također bili vrlo oprezni da ne zagrle dijete frontalno. Ta praksa dolazila je od čarobnjaka koji su znali da je ljubav prema djeci u stvari zabrinjavajuća i da su roditelji energično iscrpljeni tim osjećajem. Frontalni zagrljaji povećali su drenažu, zbog čega su se odlučili za dijete koje je bilo privezano za leđa ili sjedi na boku. "To je ujedno i pogodak malog jer pomaže djetetu da se osjeća neovisnije i samopouzdano. Sve je u tome da uštedite svaki mogući dio energije. To je napor sličan praćenju dijeta, a dostupan je i sve je potrebno da se posvete sebi. Nažalost, kao i kod dijeta, glavni faktor je disciplina, a kako čak i najjednostavnija odluka za promjenu zahtijeva dodatnu količinu energije, većina ljudi nije spremna krenuti. kad se ljudima kaže da trebaju preispitati aspekte svog života za koje su najviše vezani, oni se okreću i prepuštaju pitanje sljedećem danu, govoreći: "Što? Ja, ostani sam?" ili: "Ja, odustati od pušenja? Ne, ništa drugo nego to!" Ako uspijemo riješiti problem energije, napravit ćemo ogroman korak; ući ćemo u drugi svijet. No, koliko nas je spremno platiti cijena?" *** Sjećam se da su mi tijekom treninga dodijelili vrlo posebnu vježbu. Vježba se sastojala od hodanja unatrag dok smo precizno koračali vlastitim stopama. U početku sam mislio da će to biti lako, ali pokušavajući to učiniti, shvatio sam da je to mnogo teže nego što sam mislio. Potrebna razina koncentracije i fizičke kontrole bila je izuzetno intenzivna, a izvršenje je moralo biti savršeno. Proveli smo mjesece na treningu prije nego što smo bili dovoljno vješti za to. Nakon napornog vježbanja, don Melchor nam je prišao i objasnio nam ljepše točke vježbe. Bio je to, prikaz, zadaća čarobnjaka koja se zvala ohtli necuapalli ili povlačenje koraka. Nasmiješivši se, okrenuo je prema meni kažiprstom u zraku i na profesorički način, kao da objašnjava studentima nešto vrlo intelektualno, rekao je Carlitos da je to nazvao re-ca-pi-tu-la -tio. Svi su se okrenuli prema meni i smijali se. Don Melchor je nastavio s objašnjenjem: "Čarobnjaci-iscjelitelji također prakticiraju rekapitulaciju, ali dodali smo priznanje svojih grijeha Djedovoj vatri. Također, u određenim slučajevima, moramo krenuti povratkom i vratiti se na točno mjesto gdje se nalazi dogodio se rekapitulirani incident, jer se tamo, uz pomoć pravilnog disanja, može oporaviti nečija duša. Možda ste čuli kako iscjelitelji prave povratne korake kako bi ponovno ušli u svoje korake. To se podrazumijeva doslovno. Vrate se na svako mjesto kroz koje su prošli i gdje su ostavili su se mrlje energije. Skupljaju svaku mrvicu koja im je možda ostala razbacana po putu. Cijeli proces zahtijeva mnogo pripreme, kao da se spremate prisustvovati vrlo važnom događaju - najvažnijem od svih događaja, zapravo: oporavku od ukupnosti sebe. Tada se ratnik priprema za povratak i, kad se vrati na neko mjesto ili upozna ljude koji su uključeni u prošla događanja, koristi tehnike oporavka i zove ba ck the
    energiju koju je ostavio za sobom. "" Kako povratiti izgubljenu energiju? Koji je postupak? "upitao je netko." Za to morate koristiti namjeru. Stigavši ​​do mjesta gdje je ugrožena njegova energija, ratnik se sprema iskoristiti svoju povratnu snagu. Postupak povrata energije sastoji se u tome da ruke uvučemo u kandže i, lagano ili snažno udahnuvši, emocije koje smo ubrizgali u mjesto. Da biste se oslobodili svake nepoželjne energije koja se možda taložila u nama tamo, čovjek gesti odbacivanja počinje od sredine grudnog koša, a pritom to izdiše. U slučaju da povratite energiju preostalu u drugu osobu, sve što morate učiniti je dodirnuti ih jednom lijevom rukom, a jednom s desnicom vratiti energiju koja je ostala u vama. "" Postoji li određeno mjesto na tijelo druge osobe koje bi čovjek trebao dodirnuti? "" U većini slučajeva to će učiniti jednostavni stisak ruke, ali ponekad je potrebno dodirnuti i prsa druge osobe. " Uspio sam za sebe provjeriti djelotvornost tih postupaka i mogu reći da rekapitulacija u kombinaciji s iscjeliteljskom praksom posjećivanja mjesta na kojima su se događali nečiji život uvelike povećava snagu obične rekapitulacije. U mom konkretnom slučaju, mogao sam vidjeti rezultate kada sam pokušao slijediti korake na temu moje obiteljske povijesti. Tek kad sam povratila svako vlakno svoje energije, mogla sam dobiti punu mjeru vrijednosti ovog postupka. Drugom prilikom, u privatnom razgovoru, don Melchor mi je rekao:Jednom kada prihvatimo izazov da postanemo ratnik, prvo što moramo učiniti je povući korake, jer će nam to dati dodatnu energiju koja nam je potrebna da bismo započeli s drugim promjenama. To je jedino što može pružiti pomoćniku razumijevanje onoga što radi. Ako pokuša postati iscjelitelj bez da dokaze rekapitulaciju, izgubi se u beskrajnim sumnjama i oklijevanjima. "Nakon trenutka šutnje, dodao je:" Rekapitulacijom se čak može promijeniti izgled. " znači li to, don Melchor? "" Kažem da čarobnjaci mogu mijenjati svoj izgled po volji. Don Gabinito je primjer. Spominjem to jer ste me često pitali kako se takve transformacije mogu izvršiti. Sada mogu kažem vam da sve počinje sa rekapitulacijom.
    Jednom sam rekao doni Silviji da imam poteškoće s rekapitulacijom. Da biste mi pomogli, rekla je, govoreći o svom tkanju: "Naš život je poput ove tkanine. Da bismo slijedili svoje korake, moramo postati svjesni kako se naša energija isprepliće. Ako netko razumije zamršenost svog života, mnogo je lakše raskrinkati ga. " Tog dana pokazala mi je potpuno drugačiju tehniku ​​rekapitulacije od one koju sam koristio do sada. Sustav nije imao ime, ali napola sam ga u šali zvao 'rekapitografija' jer sam morao detaljno zapisati pojedinosti svog sjećanja na kore stabala. Trake kore zatim su izložene vjetrovima, nakon čega su svečano ili kolektivno spaljene. Rekla je: "Povlačenje koraka služi ne samo otklanjanju trauma, već i kao snažna tehnika poboljšanja kvalitete života. To je nešto što bi svi trebali učiniti kao disciplina. Prednosti te vježbe uključuju poboljšano pamćenje i osvješćivanje sebe i nečije okruženje. Povratimo sve što nam je oduzeto tijekom energetskih napada ljudi kao i gadnih gorskih vjetrova. " Uz jednu od redovnih staza kojima smo se šetali, stajalo je drvo mještani
    područje za koje se vjeruje da je čarobno. Bila je to ogromna ceiba [21] visoka oko četrdeset metara, koju su mnogi smatrali majkom svih ceiba u toj dolini. Šuškalo se da je vrlo star, možda tisuću i više godina. Priče o moći tog stabla čak su privukle hodočasnike koji su došli izdaleka da piju iz njegove fontane koja daje život. S vremena na vrijeme iscjelitelji bi odlazili tamo napuniti svoje tipove blagoslovljenom vodom. Za čarobnjake, najveći dar koji im je stablo dalo nije bilo gore navedeno, već njegova vrlo fina kora koju su koristili za zapisati detalje svoje osobne rekapitulacije. Jednog našeg posjeta drvetu, doña Silvia rekla mi je: "Davno je moćni čarobnjak odabrao ovo stablo za svoje prebivalište i ondje se nastanio da živi u njemu. Njegov je duh još uvijek okolo." Predložila mi je da sjednem u sjenu stabla i sama provjerim njegovu snagu, i jesam. Bilo zbog snage njene prijedloge, bilo zbog nekog drugog razloga, stvarno sam osjećao da se nalazim u neobično moćnom polju svjesnosti. Dok smo bili tamo, doña Silvia govorila je o tehnici pisanja kore. Rekla je: "Svako stablo ceibe je Indijancima sveto, ne samo zato što je čuvar vode i ostajanje zeleno tijekom cijele godine, već i zbog toga što su ta stabla bacala svoju koru koja služi kao svojevrsni papir za bilježenje događaja iz njihovog života i njihove grijehe. To je, dakle, sveto drvo koje nam pomaže da se riješimo svojih sranja. Upravo to ćete učiniti. Morate prikupiti puno kore ovog stabla i zapisati cijeli svoj život na to." Tako sam sakupio debelu hrpu listova kore na kojoj sam bilježio sve incidente svog života kojih sam se mogao sjetiti. Bio sam zadivljen brojem važnih stvari koje sam prethodno zaboravio. Napokon, kad je doña Silvia osjetila da je moj život dovoljno pregledan, naredila mi je da svečano spalim plahte.* ??

    "Osmotri samo koliko netko može slušati tišinu" ili možeš li mu "šapnuti":*"Pokušaj da zamisliš sebe kao gigantsko skladište uspomena," predložila je." U tom skladištu, još neko je pored tebe ostavio svoja osećanja, ideje, mentalne dijaloge i obrasce ponašanja. Pošto je to tvoje skladište, dozvoljeno ti je da ulaziš u njega i preturaš po njemu kad god to poželis kao i da se služiš bilo čime što tu pronađeš. Problem je u tome što apsolutno nemaš uvida u inventar zato što je on ustanovljen pre nego što si ti postala vlasnik skladišta. Na ovaj način, tvoja mogućnost izbora je drastično ograničena."
    Dodala je još kako naši životi liče na jednu neprekidnu vremen-sku liniju zato što se inventar našeg skladišta nikada ne menja. Napomenula je da sve dok se skladište ne isprazni, za nas ne postoji način da budemo ono što zaista jesmo.

    "Pošto su emocije u direktnoj vezi sa dahom," rekla je," dobar način da se čovek smiri je da reguliše disanje. Na primer, možemo da se uvežbamo da primimo više energije tako što ćemo namerno produžiti svaki udisaj."

    Istina je u tome da je taj ulaz ispred nas sve vreme, ali samo oni čije su misli mirne a srca na svom mestu, mogu da osete njegovo prisustvo."

    "Sve ima svoju formu," počela je da govori," ali pored spoljašnjeg oblika, postoji i unutrašnja svest koja gospodari stvarima. Nema svest je duh. To je sveobuhvatna sila koja se različito ispoljava od slučaja do slučaja. Ova energija komunicira sa nama."

    "Ne-delanje je termin koji na dolazi iz tradicije čarobnjaštva," objašnjavala je Klara, očigledno svesna moje potrebe za objašnje-njima. "Odnosi se na sve što nije uključeno u inventar koji nam je nametnut. Kada upotrebljavamo bilo koji deo našeg prinudnog in-ventara, mi delamo; sve što nije deo tog inventara je ne-delanje."

    "Kako se sada osećaš, rekapitulirajući sve te uspomene"
    "Imam potrebu da ih sve izudaram, uključujući i majku. Nikako ne mogu da joj oprostim."* ?

    Šta učiniti kada ništa ne možemo da činimo.............. *Bebe uzimaju ogromnu količinu vazduha za svoju veličinu. "Medutim, kako postajemo stariji, postajemo sve stisnutiji, posebno u predelu pluća i primamo manje vazduha."

    "Sada pusti da ti se dah penje i napuni pluća," govorila mi je šta da radim. "Ali nemoj da dopustiš da ti ude u glavu."
    "Ne postoji način da mi vazduh uđe u glavu," nasmejala sam se.
    "Nemoj da me shvataš bukvalno," prekorila me je. "Kada kažem vazduh, u stvari mislim na energiju koja potiče iz daha i koja ulazi u abdomen, grudi i konačno u glavu."*  "!o'o?"

  • 15.08.2019. 11:40h

    Član bglavacMerlin11

    Skoro mi je zrak ušao u glavu dok sam čitala tvoj poduži komentar. Hvala. Lp

SADRŽAJ UPISAO

Član bglavacMerlin11 Dodaj ili oduzmi Merlina

Smatrate člana bglavac dobrim članom portala? Nagradite ga Merlinom.

IZDVOJENO

Vitamin C

🔝

IZDVOJENO

Najnoviji članci

🔝
Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

STUDENI...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član vanessavanessa

    https://www.youtube.com/watch?v=wMNdIl0E49k

    07.12.2019. 16:31h
  • Član vanessavanessa

    ♥♫♥*♪♫

    07.12.2019. 16:30h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi. Lijep i radostan dan vam želim. Lp

    02.12.2019. 06:52h
  • Član bglavacbglavac

    Pozdrav!

    26.11.2019. 06:59h
  • Član vanessavanessa

    ♥*bglavac, hvala također

    24.11.2019. 20:57h
  • Član vanessavanessa

    naišo yahoo♥♥♫♥*♪♫♥♥tko naiđe njemu pusa

    24.11.2019. 20:55h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi, lijep dan vam želim. Lp

    23.11.2019. 08:10h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

PREPOZNAJ SVOJE TALENTE ODGOVORNOST POMAŽE TVOM RASTU