Ratnik svetlosti sad se budi iz svog sna.

     I misli: "Ne umem da se izborim sa ovom svetloscu, koja mi je omogucila da rastem."
Medjutim savetlost ne izcezava.
     Ratnik pomislja: "Bice neophodne izvesne promene koje ja nemam volje da ucinim."
     Svetlost je i dalje tu - jer volja je rec puna varki. 
    Tada oci i srce ratnika svetlosti,
pocinju da se privikavaju na svetlost.
Ona ga vise ne plasi,
i on polako prihvata svoju legendu,
cak i ako to podrazumeva izlaganje opasnostima.

     Ratnik je dugo spavao. Sasvim je prirodno
sto se sad budi postepeno.