I tako jutros pogledam kroz prozor,kad tamo moj dragi komšija DEMBEL čisti snijeg.Uhvatio se lopate i razmahao  kao da će cijeli grad spasiti od snježne lavine.

   Nasmijem se njegovom zanosu i odem si skuhati kavicu.Neću izlaziti da mu pomognem.Kako da budem bezobzirna i kvarim mu užitak?!

  Da,evo malo o profilu mog dragog komšije DEMBELA.

  >Čovjek u kasnim tridesetim,okrugai i crven u licu.Njegov život se sastoji od posla(na kom sjedi i ništa ne radi ni fizički ni psihički),do dolaska kući.Gdje u dnevnom boravku zaliježe na divnu ugaonu garnituru.Tu mu žena donosi rakijicu i ručak,što on posrče i sažvaće iz poluležećeg položaja.

Kad dođe cijepanje drva njega obavezno presijeku leđa.Tako da taj posao odrade žena i dječica.Tako i zimi kad moj suprug i još par ljudi čiste snijeg,da bi put bio prohodan,on ima pametnija posla.Kao gledanje španskih serija i sl.

Uživa se družiti sa uličnim tračarama i misli da je svijet zbog njega izmišljen.<

  Tako ja ove zime odlučim ne očistiti ispred svoje kuće,a njegova kuća je odmah iza moje.Srećom dragi mi nije kući,jer on bi opet očistio(dobra duša).

  I tako ja jutros vidim mog dragog komšiju kako lopata.Popijem ja tako kavicu,sa guštom,i kada je došao do ispod moje kuće,odlučim kao izaći po drva.

Namjestim najljepši osmijeh na svijetu i onako umilnim glasićem prozborim "DOBRO JUTRO KOMŠIJA!(mada je već bilo prošlo podne)JESTE SE UMORILI?!"

Da pogled ubija,mene sad ne bi bilo da vam ovo pišem.Elem iz zjenica mu sijevala prava atomska bomba.Promrmljao je nešto sebi u bradu i nastavio čišćenje.

Ja sam uzela drva i vratila se u toplinu doma svog.Neka čovjeka,nek uživa u zimskim čarima.

   Znam da će mnogi osuditi moj postupak,al' baš mi bilo gušt biti bezobrazna! :)))