Prvog dana nastave na pravnom fakultetu profesor je pitao učenika u prvom redu:

– Kako se zoveš?– Nelson.

– Iziđi iz predavaonice!Nelson je bio zbunjen. Profesor je pošao prema njemu te je brzo ustao, pokupio stvari i izišao.Svi su bili šokirani i uplašeni, ali nitko nije progovorio.

– Započnimo. Čemu služe zakoni? – pitao je profesor.Studenti su i dalje bili uplašeni, no polako su počeli odgovarati na pitanje.

– Da imamo red u društvu.

– Ne!

– Za ljude koji pogriješe da plate za svoja djela.

– Ne! Zna li tko pravi odgovor?

– Da bi pravda bila zadovoljena – stidljivo je izgovorila djevojka.

– Napokon! Pravda! Ali što je pravda? Svi su se počeli ljutiti na profesorov stav. Međutim, nastavili su reagirati.

– Za zaštitu ljudskih prava.

– To je u redu. No ipak?

– Razlikovati dobro od zla, nagraditi one koji čine dobro.

– U redu... Odgovori na ovo pitanje: jesam li bio dobar kad sam potjerao Nelsona van? Svi su šutjeli, nitko se nije javljao.Želim jednoglasan odgovor!

– NE! – odgovorili su jednoglasno.

– Mogu li reći da sam počinio nepravdu?

– DA!

– I zašto nitko ništa nije poduzeo? Zašto želimo zakone i pravila ako nemamo volje za njihovo provođenje? Svatko od vas ima obvezu progovoriti kada svjedoči nepravdi. Svatko! Nikad više nemojte šutjeti! Idi po Nelsona. Zasigurno još zbunjen stoji pred vratima. Kada se ne zalažemo za svoja prava, dostojanstvo se gubi i o dostojanstvu se ne može pregovarati.

Doris Carrier