Samo da ispričam jednu zgodu a na račun televizije.

Jedan moj nekadašnji prijatelj je imao prijatelja koji je možda par godina opsijedao jednu slobodnu ženu.Na kraju kad je gotovo odustao za neke praznike ga je pozvala k sebi....sav sretan je skočio na nju i za pet minuta krenuo da se oblači.

A KUD SI KRENUO? PITA ONA .

Pa doma znaš žena bi mogla...

Nema doma...uhvatila ga je za jaja i rekla:sad češ da oreš do jutra ili ti smijesta zovem ženu i sve ču joj reči.Ostao je i više ju nikad nije uznemiravao.

Tako kad gledam televiziju pomislim da bi jedan Mandič mogao orati do jutra samo televizija traži izgovor pa makar i zbog reklama. Za mene je Mandič jedan od največih mislioca,poznavatelja,prezentera uma na našim prostorima. Ne kažem da ga prevazilazi nego upravo demaskira,raskrinkava....prostire na patos.

Kaže da Krleža to nije ni pokušao a i shvača da je to demaskiranje samo još jedan manevar uma da se održi samo u drugoj formi i da i pod kožu znači hvatanje za kožu. I sad kako opravdati ovo pisanje nego kao pokušaj školarca da ocijeni profesora.

Slično ovom:pošto smatram da je um univezalan i da nema razlike između nekog poglavice u africi i nekog direktora korporacije onda bih ja bio poglavica koji ima puno žena i puno krava a direktor ima puno firmi i radnika. Oni su isti,ali ih ipak razlikuje to što direktor može da tretira poglavicu isto kao što poglavica tretira svoju kravu.

Mandič je direktor/profesor koji nakon što mu školarac zasoli 5x5=25 pita školarca nešto iz kvantne fizike.

Kvantna fizika!a šta je to? pita pametnjakovič.