DRAGI MOJI VIRTUALNI DRUGOVI I PRIJATELJI,.KAKVA JE TO MATERIJA O RAZINA SVIJESTI,.KAD VAM MOGU PRENIJETI OVU PORUKU PREKO EKRANA NASE DRAGE VIRTUALNE STVARNOSTI.,KAKVA JE DA JE,SAD JE TU JE,I NAŠA JE..MISLI POMISLIM I NESTO IZNUTRA,.U ROKU NEKE TAMO ATO NANO SKEUNDE BIVA IZNESENO VAN.,PROSTO PODASTRO ISPRID NAS.. PUNO TOGA JA IMAN SEBI ZA REC.,A U TOME I JE PROBLEM..A I VAMA IMAN NESTO ZA REC.,JER INAČE NEBI PISAO,.IAKO IPAK NIJE VALJDA DA JE VECINA TEKSTOVA MOJIH PISANO DA IZRAZIMN SEBE SVATIM SEBE I POMOGNEM SEBI.,PA NARAVNO DA JE..I TO JE SVIMA JASNO.,JER MAGICUS JE TAKAV KUTAK.,SKRIVEN A OČIT.,KAŽU NEKI LAKO JE BIT BOG TEŠKO JE BIT ČOVJEK...SVE JE LAKŠE MAKAR DJELOVALO TO KAO I ILUZIJA ILI SNAAG PODSVIJESTI.,KAD IMAS NEKOG KOME SE MOŽES POZALIT REC STO TE TIŠTI.,NARAVNO UVIK TO SEBI NA GLADS GOVORIS.,AL PONEKAD PREMA SEBI NEMAMO STRPLJENJA ILI SMO STROGI.....STO SU REČI.,KREMEN STO SE IZLIŽE KAD TAD.... NEMAN JA VISE STO PONUDIT IKOME.,OSIM SEBE..SEBI...VI STE IONAKO UVIK TU... IMAN ŽELJU.,IMAN VOLJU.,IMAN SNAGU IMAN VJERU.....METEM I POMEST CU SVOJE DVORIŠTE...KOLUMNA CU BIT SEBI.U SEBI.I SVIJETLO....U TAMI...STO JE STRAH.,STO JE LJUBAV......................CJELOVITO BIĆE.....BI ĆE TAKO.KAKO JE.,JER MORA..BIT DOBRO.,.STO SU REČI.,KEREMEN STO SE IZLIŽE.,KAD TAD....BIĆE.....BIĆE TAKO....IZA SVIH TIH BOJA OSJECAM ZOV..IZAZOV JE TU.I ČEKA.....I MAŠE MI KROZ VJEČNOST......................... Nedostaje Mi Naša Ljubav... : Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik... Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha Koja strepi i od mirnih obronaka sna... Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo... Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo... Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje... I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje... Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim... Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad... Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo... Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo... Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin... I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin... Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu... Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas... Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo? Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...