Pilula za ranjeno srce i bolnu dušu..

Žena je pokucala na prozor apoteke.
Imala je oko 40 godina, podočnjake, povijena leđa i teško je hodala.
Bila je kasna noć i stari apotekar te je noći bio iznimno dežuran.
,,Kako vam mogu pomoći?"
Te noći nije padala kiša, ali je ženino lice bilo sve mokro.
“Je li se nešto dogodilo?”, upitao ju je sa zabrinutošću u glasu.
Žena je dlanovima obrisala obraze i teško uzdahnula:
"Imate li tabletu koja će izlečiti ceo moj život?"
Nastala je tišina..
Muškarac je razmišljao o tome da joj kaže ono što je i sam čuo pre nekoliko deset leta. Nije znao bi li mu bila voljna verovati.
"Naravno da jesam, pričekajte ovdje, molim vas."
Otišao je nakratko i kad se vratio, pažljivo je hodao i nešto nosio.
Bila je to šolja uzavrele tečnosti koju je pružio ženi.
"Popijte ovaj čaj, molim vas."
Žena je otpila nekoliko gutljaja i uživala u piću.
"Jesam li dobro shvatila da je unutra tableta?"
"Da", odgovorio je čovek ispitujući njeno lice radoznalo.
Krugovi ispod očiju postali su jasniji, a čak su i obrazi dobili prekrasnu boju.
Seo je pored nje i ćutao, ništa nije pitao, samo je bio tu za nju.
Pilula je delovala.
Napokon je žena prekinula ćutanje: "Mogu li nešto pitati?"
Čovek se nasmešio.
"Bio je to običan čaj, zar ne?"
"Da", odgovorio je.
"Pa što je lek?"
“Mogu vam reći, ali samo pod uslovom da prosledite informaciju onome ko vam postavi isto pitanje kao što ste večeras postavili meni. Obećavaš li?"
“Naravno!” rekla je žena.
"Lek za bol koju osećamo celi život je pažnja, vreme i ljubaznost."
"Čini se previše lakim i uobičajenim", rekla je žena zamišljeno.
„Takav je život, jednostavan i običan, kao šoljica toplog čaja. I nema potrebe nepotrebno komplikovati."
“A što ako lek ne deluje?”, sumnjala je.
„Znači treba povećati dozu“, s osmehom je odgovorio apotekar
Večeras je bila izuzetno duga noć...

Cit.web