Jutro me zarobilo, nevinim pogledom prepunim nježnosti i pitanja:"Možeš li bar pokušati biti pretočena u moju dušu, bar malo? Možeš li kroz koprenu sivila svakidašnjeg vašeg,velikog, bar malo nazreti skrivenu dugu, koja se skriva u mom srcu? Ja nemam svoj veliki Ja, ja sam samo ono što jesam..jednostavna, malena,radosna u sitnim stvarima koje mi neće promaknuti ovog jutra.. Jer nigdje ne žurim,jer sve me dotiče, i sve ja dotičem..Ozbiljnost pretvaram u igru,tugu kidam u komadiće,pa ih obojam, i stavljam u kaledi- oskop,da se sunce poigra bojama.. " I prestajem biti na tren ono što moram biti, i postajem ono što bih trebala biti.. Biti, i zaboraviti...Biti dijete, i zaboraviti sebe..