Zaboravi na izmišljena i prazna trajanja, bez nas..Pogledaj odsjaj svojih usana u mom oku,i sjeti se bezvremenosti naše, kad bijasmo samo Mi..

Samo MI, u neprekinutom dahu zagrljaja koji nikad nije prestao, i nikad se završio nije..Ja puštam tvoje dodire da meke brazde ostavljaju na koži moje duše..Tebi, samo tebi puštam da čudesnim stiskom prstiju svojih, dođeš crvenim venama do moga srca..

Makar bilo sve samo iluzija, koja slavi pobjedu nad istinskom srećom..neka bude,samo neka bude, sve jedan trenutak, koji će kao maleno sjeme pasti na žednu zemlju duše moje..znam da će jednom mjesto vode bistre,kapnuti suza, i napojiti suho tlo koje čeka život..da li će biti suza radosti ili tuge, ne znam..I ne želim znati..samo neka postojimo, takvi kakvi jesmo..do kraja svih krajeva, i novoga eona besmrtnog, koji dolazi...