Sve tvoje ljubavi su tvoje ogledalo

Tvoj animus, tvoja anima – njih dvoje plešu u tami, a ti misliš da biraš partnera.

Zato su tvoje veze sudari. Nisu slučajnosti, već pozivi.
Tvoja nesvesna glad za celovitošću traži jezik – i nalazi ga u ljubavi. Ili u onome što ti zoveš ljubav, a što je često samo projekcija tvoje praznine.

Kad te partner 'izda', kad se slika sruši, srušio se tvoj unutrašnji idol.
Zaljubio si se u svoju ideju, ne u čoveka. A kad ideja padne – boli.
Boli, jer si verovao laži. Svojoj.

Lako je reći: ‘on me izdao’, ‘ona me nije volela’...
Ali istina je – ti nisi poznavao sebe.

Zato veze pucaju. Jer psiha traži tvoju pažnju.
Ne u drugome – u tebi. Ona viče: „Gledaj me! Pogledaj u svoju tamu! Pogledaj u ono što ne želiš da priznaš.“
I kada konačno pristaneš da pogledaš, drama nestaje.
Nestaje potreba da optužuješ muškarce, žene, očeve, majke, horoskope.

Jer tada vidiš: sve si to bio ti.
Ti koji pokušavaš da se rodiš.
I svaka veza, koliko god da je bolela, bila je babica tvoje transformacije.

Ali ne možeš roditi sebe ako ne ubiješ sliku o sebi.
I to boli. To je cena – ponos, kontrola, iluzija o tome ko misliš da si.

Budi hrabar.
Zavoli ono što se ruši. Zavoli ono što boli.
Jer to te oslobađa."

Primer:

Ona je bila nežna, krhka – sve što je on mislio da želi.
U početku ga je obožavala. Divila mu se. Bio je njen heroj.
I on se osećao živ – važan. Konačno voljen.

Ali vremenom, ta nežnost se pretvorila u zavisnost. U potrebu. U zahtev.
Počela je da guši. Da traži, da moli, da plače.
A on? On se besneo. Osećao se zarobljeno. Kao da gubi sebe.

Rastali su se uz suze i optužbe.
Rekao je sebi: „Nikad više takvu ženu. Samo jake, nezavisne.“

Ali u tišini, nešto ga je gonilo da pogleda dublje.
I video je: njena slabost bila je njegova sopstvena ranjivost – ona koju nikad nije smeo da pokaže.
Njena zavisnost bila je ogledalo njegove potisnute potrebe da bude prihvaćen bez maski.
Mrzeo je nju, jer je mrzeo deo sebe.

Kada je to razumeo, nešto se otvorilo.
Počeo je da prihvata svoju nežnost, svoju slabost, svoju potrebu.
I sledeća veza nije bila beg. Bila je susret. Bez iluzije. Bez projekcije.

Jer kad prihvatiš sebe – tada možeš voleti.
Zaista.

Zorica Topalovic Teofilovic 

Ivica Ciri