Ima dana kad nemam što reči.

Tišina oko mene i u meni.

Samo otkucaje srca čujem i slutim

Dan ovaj je stvoren da se voli, ljubi...

Ispunjena sam srećom koju opisati ne mogu..

Iz očiju iskrice iskaču...

Osmijeh darujem danu,   svijetu....

Korakom laganim uspinjem se na proplanak

Pogledom uokolo kružim....

Bože, koliko sam mala prema ovom prostranstvu!

Ali moj glas  daleko odzvanja....

Dopire tamo gdje mislim da se ne može čuti

U daljini nazirem budućnost i put vijugavi neki...

Ruke prema nebu širim, pozdravljam sve oko sebe

I miris me mora zapuhne lahorom nekim...

Uranjam u beskraj plavetnila neba

I naprosto dalje u tom trenutku uživam i šutim...

Cijeli je sad Univerzumu meni.