Ljudi su ranjeni

Bol jaka

S neba slana kiša

Pada na jadnike

 

Luđak pjeva i grana ručerdama:

Dragi ljudi,dragi ljudi

Nečastivi se budi,nečastivi se budi…

Onda se uozbilji..i prasne u smijeh…

 

Na licima kiša najeda obraze i oči

Samo otisci ruku..ostavljaju krvav trag

Zub se od zub troši….

ali čovjek je život..i tu završava pitanje ,tko smo?

 

nismo mrlja,točka u svemiru

veliki i u svojoj muci

moja vlas pršti životom..željom

šta će jadna vasiona!!!

sivi kamen,tama plamen….

 

sve se budi protiv nas

al jedna opire se Vlas

ona će dozvati um umu

razum razumu

ona će zatražiti Božju milost

jer životom pršti ,svojom snagom, svojim sjajem ponosna sjaji

kao djevojka ljepotom

kao Krist dobrotom...

samo jedna opire se Vlas...