Opet su mi u san noćas došli svatovi.
Ponovo Bog poruku mi šalje.
Ne želim da bude to što mora biti.
Bježim od veselih lica tih.

Ni muziku njihovu ne želim da slušam.
Znam,sviraju posmrtni marš.
Jednu će dušu u kolo odvesti.
Neko će danas postati dio njih.

Samo se molim na ovaj dan sveti
da ti ćeš ostat' u krilu svoje majke.
Jer tek si pupoljak što vapi za suncem.
Jer tek si ptić što treba učit svijet.

Nek danas anđeli sklope oči svoje
i bar jednom ne dođu po dušu.
Nek dopuste pupoljku da postane ruža.
I nježnom ptiću da nauči let.

Opet su svatovi pjesme svoje pojili,
a ja sam plačući bježala od njih.
Dok gledali su me začuđeno,kao neku ludu,
ja sam bježala sve brže i jače.

Ne daj se milo,maleno stvorenje!
Pričat ću sa Ocem,molit se za tebe.
Neka dušu tvoju ostavi međ' nama.
I živi milo,maleno stvorenje.
Vrati osmijeh majci,ne daj joj da plače!

Budućem Stefanu!