Voz pospani voz za Harkov Gomelj, Lenjingrad znam kako je noćas dalek Beograd Neće moći nikada olovka ni hartija ni svi ruski poštari ne mogu ti odneti pismo koje pišem ja marka s likom Lenjina i u pismu jedina tuga sto me razbija Nije votka rakija, mada noćas udara tuga mi je velika, velika ko Rusija ja ne mogu poslati ljubav jer se ljubav ne šalje nit sam mogo poneti s sobom tvoje poljupce Voz u vozu izgužvana lica putnika ti si tamo negde iza onih planina dal' si možda zaspala il' si budna kao ja dal' te muče nemiri il' te ništa ne muči Kada budes čitala pismo koje pišem ja tajna biće skrivena iza ovih redova (Bajaga)