Progoniš me

 tim svojim srnećim očima

 ti, prenježna,

 i ja,

 vuk divlji

 u klopci sam

 ne spavam noćima...

 Spodobe tame

 krv moju burkaju,

 moje srce

 divlje tuče

 žedan sam krvi i mesa,

 i sve me k tebi vuče,

 a ti...

 Ah, kad te pogledam

 na sebe zaboravim,

 i htio bih skinuti

 svoju kožu sa sebe,

 koja sve više guši

 sve više grebe...

Progoniš me,

tim svojim krupnim očima,

i sve što sam bio

 više nisam...

Kad te pogledam,

umirem,

 ne znam gdje sam,

da li sam proklet

 u koži svojoj

 ili uklet

 u ljubavi tvojoj...

Ne gledaj me više

 tim srnećim očima,

 okreni glavu,

 miruj...

 Ti si jedino biće

koje gladan

 želim zagrliti,

 od sebe te sačuvati,

 od sebe

 zaštitititi...