Gledam te,Ljubljeni,kako sam

bez mene,u bolu beskrajnom

čekaš moje ponovo uronuće

u tvoje srce,kojem sam davno

obećala moje sve..

Ljubim te,i grlim sve tvoje

proživljene agonije

mojih neodsanjanih snova

i svih mojih

 rastopljenih nadanja, koja su

 suzama prekrivala nebo

 sutona mojih samotničkih..

 Nisam te zaboravila..

Ti prvi bješe

 moja Ljubav,

 moj poljubac duše,

 moj dodir,

 i let do Zvijezda

 onkraj svih zvijezda..

 Mišljah, da si ti mene ostavio,

 a Ti, skriven,

 u srcu predivnom,

 tajnovitom

 u duši ruže pustinjske,

 ponovo me pronađe..

 I kako da Ti uzvratim Ljubav

  i kako da te zagrlim,

  kad ponovo,

 Ti, nedodirljiv,

 sakrivaš se predamnom

 a ja, tražim te

 prepuna tuge

 i besmrtne ljubavi...

 Da li si to zaista skriven Ti,

 ili mi se odraz tvoj

  u baršunu latica smiješi,

 samo odraz,

 jer Tvoj pravi lik,

 nebo čuva...

 I ako jesi,

 I ako nisi,

 znam, da Te želim voljeti,

 ma koliko nestvarnost

 trnjem ranjavala moje srce..

 Spremna sam na sve..

  Zaručnica tvoja

  u duši ruže

  svjetiljku za tvoj dolazak

  čuva..