Ne veruj u moja duga ćutanja
noću dok mesec nebom luta,
možda su to,
moja lutanja morima snova,
sreće bez puta.
Ne pitaj ništa,
kad pogled krene
kroz krošnje lipa
na reke snene.
Ne pitaj,
jer to je tek deo mene,
moja vizija,
il moja sena.
Ne veruj zato u moje ćutanje,
to su tek strepnje neke daleke.
To su tek odjeci potajne slutnje
il možda tajne skrivene neke.
bglavac
edin.kecanovic
