S neznalicom je lako – možemo ga uvjeriti

Nešto vremenom, nešto milom, nešto silom,

Najbolje jakim razlozima.

S glupošću  ide puno teže – ima tajnu moć;

Ta se bolest ničim ne da mjeriti,

Tu ni dragi Bog ne može pomoć'.

 

Glupost je majka svih zala,

Kad bi nas boljela, do kraja svemira

Bi odjekivala, u pomoć zvala.

Glupost je, kažu, dar nature, nema mira.

 

S glupošću i bozi uzalud vode bitke,

Taj tumor uma razara sve što vidi ili dirne,

Glupost je kozmička energija – svuda stigne.

 

Glupost je znamen sotonske biljke,

U korijenu predrasude, a cvijet pun laži,

Slatki plod zablude – žrtvu traži.

 

Peludi gluposti šire se na sve strane.

 

Udvornost lažna, titule, ceremonije,

Rituali lišeni svakog smisla, ratovi,

Kladionice, igre na sreću,

Tupi umovi, duhovne onanije;

Sve smo bliže globalnom smeću.

 

Prazne glave plivaju po vodi,

Šminker, farizej, dosadom je zaražen.

Glupan se raduje – tupoj razonodi,

Zagađuje nevine, uzrok je krvoprolića,

Glupan je mentalno unakažen,

Ne spada u ljudska bića.

 

No vrijeme čini svoje, glupost može

Neke ljude uništit, al' neće valjda sve

Istjerat iz svoje kože.

Ta pošast ima tajni kôd:

Glupani se kroz zrcalo množe.

Karlo Šoštarić