Kad god pomislim -više ne ide,
Pogledam u ogledalo, nasmiješim se,
namignem sam sebi i - gle - opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide,
Zapjevušim pjesmicu, onako za sebe,
Zazviždim s vrapcima,
zacvrkućem s pticama i - gle- zaista opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide;
uzmen toplu kupku, pa se čvrsto istrljam,
obrišem i dobro namirišem
I - gle - već opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide,
posegnem za dobrom knjigom,
sav joj se posvetim, onako po mome
I - gle - uskoro opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide -
pođem na dugu šetnju, kroz šumu, po zelenoj livadi, uzduž riječne obale,
I - gle - stvarno opet ide!

kad god pomislim - više ne ide -
Poslušam najmiliju ploču, zaigram prstima po klaviru ili tek udaram takt po stolu
I - gle - baš opet ide!

Kad pomislim - više ne ide,
popričam blisko s Bogom, o njemu i o svijetu
i - gle -opet... ide!

Adalbert Ludwig Balling