Iz mog pitomog srca dopiru divlji zvuci. Činiš meni ono što ne želiš sebi. Pamtim vrijeme kad si mi činio samo ono što si želio sebi. Vrijeme nam je razdvajanju. Pitao si me kako pada Sunce kad rađa noć. Rekla sam ti ...u točno vrijeme kad ti stane srce. Nakon jutarnjeg buđenja, uredila sam se samo za obred koji sam sama odabrala. Tiho je u mom spokoju. Burno je u tvom miru. Kad okusiš nešto što si želio, a znaš – nisi smio, tad se pitaš…. jesam li bliži stvarnosti ili snu? Ne znam. Pijem vino iz bezdana i …. kad pogledam u bezdan i bezdan uzvrati pogled…očaravaju me njegovi odgovori... očarava me uzvraćeni pogled bezdana. Promakla mi je tajanstvena opomena mog neprijatelja, mislio je da je očarao neke moje drage misli svojim otrovnim riječima. Pogledala sam u bezdan milijun puta. Nikad nije uzvrtio pogled. Sinoć mi je bezdan uzvratio pogled i rodila sam se taj tren. To su odgovori. To su odlasci na pragu novog vremena. To je – TO.