Kad bi postojao Potok koji naravno izvire i teče nizvodno onda bi podno izvora stali Sveci,duhovnjaci/alternativci i humoristi i ubacivali svetu vodu,mirišljiva ulja i humor.Dolje nizvodno bi došao poneki prljavac ušo u Potok i riješio se prljavštine a možda bi upio i malo svetosti...izašao namirisan i nasmijan i boga pitaj kuda bi otišo.Koga briga,nek svako ide svojim putem!

S barama i baruštinama stoji drugačije izgleda jer tu ne treba reči kad bi nego one postoje.To su vode stajačice i tu se uvijek nešto bari,neko nekog zbari i kad uđeš više ne možeš izači,barem ne čist a kamo li nasmijan.Čim nema protočnosti uvijek si u istom sosu.

Tako ja to gledam da se po tim alternativama muvaju razni naivci,idealisti,humanisti i za njih bi trebali postojati ludobrani,munjobrani,odvodi....da ipak izađu iz te baruštine prije nego ih neko zbari.Bilo bi dobro samo riješiti se tereta a ne nabacivati/dobavljati se novog.To ne ide baš lako jer kažu da jedna litra nafte zagadi stotine litara vode a tako i jedna riječ otvara stotine mogučih debata i nikad kraja.Čak i kraj nije kraj jer čemu je to kraj reči če neko..aaaa kako je počelo?Ajme nikad kraja!