Tmurno, grmi, pada kiša...lena za nešto pametno raditi...da probam napisati članak o brzini vremena.

Teška tema za mene. Nisam o tome puno razmišljala. Da li je to astronomsko događanje od uvek, da li je periodično... ili su tek sada  otkrili? nemam blage veze.

O tome se pre nije govorilo. Da li se sada to oseti zbog pisanja o tome, nauke, onima koji su nešto osetili ili iz nekog drugog razloga?...ili je samo osečaj takav.

Užurbanost se oseti. opravdana je kada je zbog obaveza koje diktira ura...posla, vlaka, autobusa...No ta užurbanost i tempo života se prenosi i na vreme kada se dođe doma, radnim danom a i za vreme vikenda, praznika. Teško se ispregne iz tempa. Problemi su ti koji se stalno muvaju po glavi, a većina vezana za neke rokove. ali čak i za stolom za vreme ručka. Žurno se jede.

I kod nas starijih se oseti neka užurbanost a bez neke nužne potrebe. Dogodi se, da nisam još ni pola šalice kave popila a poznanica veli:ajmo!... Kuda žuriš? eksam i ajmo :)Njoj se žuri! Ko o kome ja o penzićima. e!

Istina mladi su od jutra do sutra u službi a ne znaju ili ne mogu  barem u slobodno vreme usporiti. Recimo, idu na izlet, pa onda mesto da umire na jednom mestu, dogovaraju se kuda da još odu i decu koja se je razigrala, ajd na drugo mesto i stvara se nervoza. Naravno ne uvek ali to je jedan primer. Ispred bloka je dečije igralište...popodne izvedu decu, lopatice, kantice, lopte...roditelji pričaju i  stoje a postoje klupe...deca još nisu ni napravili kulu od peska...ajmo, ajmo, uglavnom mame..naravno iz razloga što je čeka posao doma, ali šta je važnije, ispeglati ili opustiti se sa poznanicima?

Teško se umire, tu i sada. Ili vreme brže ide. Da li je pola sata još uvek pola sata ili brže prođe.

Ima veze i sa godinama, čim bliže kraju to se ima osećaj ubrzanja. Oj živote kuda žuriš, uspori malo :) 

Kada je nešto lepo, to brzo i prođe...vreme čekanja na nešto ili neizvesnost nikada da prođe, kao da je vreme stalo. Takav osećaj ili se je majčica Zemlja počela brže okretati, ili? Ne znam.