23.  dan

Kada ponirete sve dublje u tišinu, želje nestaju; one postoje samo na periferiji, kao talasi koji postoje samo na površini. Ako zaronite duboko u more tamo neće biti talasa. Zato su želje samo na periferiji svesnosti. Ako budete ponirali dublje, tada ćete sve dalje ostavljati svoje želje. U samom središtu svog bića potpuno zaboravljate da postoje želje. One izgledaju kao snovi, kao mašta. To je najuzbudljiviji trenutak – ulazak u vlastitu unutrašnjost. Tada se možete vratiti na površinu, ali dodir sa središtem više ne možete izgubiti. Onda ostajete usredsreñeni čak i kada ste na periferiji. Svi talasi tada postaju samo igra, čovek može bez ikakve smetnje i napetosti da deluje i da se igra lepo i graciozno. Može da bude na vašaru, a da je pri tome ipak u nedodirljivoj tišini; može da bude u gužvi, a ipak potpuno sam.