22.  dan

Naučite da sedite mirno i ne činite ništa; samo sedite odmarajući se i opuštajući se u sebi. To će potrajati jer smo mi vaspitani da budemo nemirni, odgajali su nas ljudi koji su i sami bili nemirni. Oni su nas otrovali, oni su nas potkupili, ne namerno nego iz neznanja. Oni mogu biti dobri ljudi i da čak pokušavaju da vam pomognu, ali su nesrećni; a nesrećni ljudi ne mogu pomagati nego samo povređuju. Uprkos svim njihovim dobrim namerama osuđeni su da vas povrede. Sve su vas učinili nemirnim i preplašenim. Svi stalno trčite, jurite, ne znajući ni zašto ni za čim. Brzina je sama od sebe postala tako važna kao da ima neku unutrašnju vrednost.

Meditant mora naučiti kako da čini samo osnovno, a da ne gubi svoj život na nevažno. Meditant mora da nauči kako da se opusti, kako da se smiri i uživa u tom miru i polako će se smestiti u vlastito središte. U trenutku kada dotaknete svoje središte dodirnuli ste večnost, dodirnuli ste bezvremeno; prvi put u životu ste okusili nektar.