15.  dan

Slab čovek sebi gradi fasadu nadređenosti – to je ego-tip. Uvek kada vidite egoistu možete biti apsolutno sigurni da u njegovoj unutrašnjosti čuči kompleks manje vrednosti. On teško pati jer oseća da je niko i ništa, a ne može to da prizna. Zato skriva taj osećaj ne samo od drugih, nego i od samog sebe. Mora da potisne taj osećaj manje vrednosti toliko duboko u nesvesno da bi prestao da ga bude svestan.

Stvarno dobra osoba ne krije ništa; ona je izražajna i stvaralačka. Zato što ništa ne krije, nije osoba dvostruke ličnosti; dvostruke ličnosti su složene. Uz to, ne možete se zaustaviti na dvostrukoj ličnosti. Jednom kada krenete u tom smeru, uskoro će vam zatrebati i treća, a zatim četvrta pa peta… a to je beskonačan proces. Prva laž zahteva drugu koja će je opravdati i tako, sve dalje i dalje. Izreknete jednu laž, a nakon nje morate da izreknete još bezbroj da biste je zaštitili. Sve sledeće laži, zahtevaju opet nove, tako da sasvim zaboravljate zašto ste počeli da lažete i koja je laž bila prva.

Dobar čovek nema zašta da laže, nema šta da skriva, ništa da prikriva. Nije mu potrebna druga ličnost – on je jednostavan. Nikada nije nasilan; ne može da bude, a nema ni potrebe za tim. Zašto bi bio nasilan? Toliko je dobar da je zahvalan, a ne nasilan. Ne ljuti se na svet, nego je vrlo zahvalan – zahvalan je za sve.