25.  dan

Čovek koji živi u trenutku živi uspravan život. On se razvija u dubinu. Što dublje idete, utoliko ćete se više uzvisiti. To je kao drvo – korenje ide duboko u zemlju, a stablo izrasta visoko prema nebu. Što je korenje dublje, to će stablo biti više. To je uvek proporcionalno. S malim korenjem drvo ne može da se uzdigne visoko prema nebu jer bi tada palo. Ako drvo želi da dotakne nebo, moraće svojim korenjem da prodre duboko, do samog pakla. Zato stvarni čovek živi svoj život sasvim tako da dopire do dna svoje dubine, do kamenitog dna svog bića, a započinje da dodiruje same zvezde. Najviša visina i vrhunac prosvetljenja je sloboda; sloboda da se postoji, sloboda se bude potpun i celovit.