12.  dan

Stanje  nesvesnosti  je  kao  korenje  stabla.  Korenje  stabla  je  u  zemlji,  ne  vidite  ga.  Tako  je „podzemno” i vaše nesvesno, ne vidimo ga a utiče na sve. Utiče na grane, listove i cvetove. Naši koreni su skriveni, ali su vrlo važni. Oni su najvažniji deo stabla. Ako čovek ne razume svoje korene, tada stvarno neće moći potpuno da iskusi svoje biće.

Grane stabla su kao takozvane svesnosti; vrlo lomljive, prekrivene vrlo tankim slojem koji i u slučajnoj nezgodi može da se lako razori. Samo mala nezgoda i svesnost se ruši. Neko vas povredi i više niste svesni; neko vam nešto kaže i vi sve zaboravite o meditaciji, o svojoj svesnosti. Jednostavno pobesnite! U tom stanju ljutnje ne možete učiniti ništa.

Samo tako tanak sloj svesnosti okružuje vašu nesvesnost. To je dovoljno za obavljanje svakodnevnih rutinskih poslova; odlazak u kancelariju, kucanje na kompjuteru, vožnju automobila, razgovor s mužem ili ženom – dovoljno za obrazac koji ste toliko puta ponavljali. Ponavljate taj obrazac bez ikakve svesti o tome. Meñutim ovo što mi tu i tamo smatramo svesnošću, mlako je i nedovoljno za bilo kakav uzlet u nepoznato, za uzlet u najuzvišenije.

Čovek mora da iskoristi mali deo svesnosti kao semenku i da počne da je gaji, neguje, pomaže joj na sve načine, da sarañuje s njom. Mora da sarañuje sve više i više s tim malim svesnim delom svog bića. Nasuprot tome, da smanjuje saradnju sa većim nesvesnim delom svog bića. Uvek odaberite svesno, a izbegavajte nesvesno. Šta god vas čini nesvesnim to je pogrešno, a ono što vam pomaže da budete svesni jeste ispravno. Lagano, lagano, ako budete sarañivali, svesno će da se razvija; a kada budete prestali da sarañujete s nesvesnim, ono će da se povuče.

Područje svesnog će sve više da se povećava, a nesvesno će da se povlači, da nestaje. Napokon će čitavo područje nesvesnog da bude osvojeno svesnošću. U tom trenutku započinjete da gajite cvetove; prvi put će vaše stablo da procveta.