29.  dan

Čovek je hram, ali spolja se vide samo zidovi. Čudno je to što vas spolja ne gledaju samo drugi, nego i vi sami. Pogledate u ogledalo da biste videli svoje lice, gledate ljudima u oči da biste videli kakav utisak ostavljate, slušate šta drugi govore da biste saznali ko ste – dobri, loši, moralni, nemoralni, svetac ili grešnik. Ovo je dosta čudno jer se poznajemo iznutra; ne treba nam nikakvo ogledalo. Ne treba nam nikakva zavisnost od tuñeg mišljenja jer ona ipak govore samo o zidovima, spoljnim zidovima našeg hrama. Ne mogu nam ništa reći o božanstvu u nama.

U času kada budete sedeli u središtu svog bića bićete zadivljeni; vaše telo je samo hram, Bog je u vama. Ne postoji način da se pronañe spolja, ne postoji potreba da se traži izvan.

Jednom kada u sebi pronañete svog Boga moći ćete ga videti i u drugim ljudima; znaćete da su i oni hramovi i da Bog mora biti u njima jer su živi, a život je Bog.

Isto tako nalazićete ga svuda. Videćete ga u drveću, u životinjama. Videćete ga svuda. Tada celo postojanje postaje hram božji.