12.  dan

Svesnost je besmrtna. Ako to čovek ne zna, kako bi mogao da živi radosno? Ako je smrt kraj svega, tada sve postaje besmisleno. Vaša kreativnost je besmislena ako je smrt kraj svega. Vaša ljubav je besmislena ako je smrt kraj, sve vaše radosti su bespredmetne, služe samo da biste se nečim bavili kako ne biste slušali stalno kucanje smrti na vrata. Dokle ovo može da se izbegava? Slušali vi to kucanje ili ne, jednog dana smrt otvara vrata i ulazi. Čak vas i ne pita „Mogu li da uñem?” – naprosto ulazi.

Uz smrt čovek ne može da oseti značaj života. Ako se sve završava u grobu, kakve ima veze to jeste li svetac ili grešnik, jeste li slavni u svetu ili ste niko i ništa? Smrt sve izjednačuje. Međutim, ako postoji u vama nešto više, što poriče smrt, tada život ima značenje, tada je sve što vi radite značajno, tada svaki

postupak ima vrednost jer svaki postupak dolazi iz vašeg besmrtnog izvora, iz vašeg bića. On vas predstavlja  i ne samo da vas predstavlja, nego vas i otkriva drugima i vama samima. To je izražavanje vašeg bića. Tada je vaša kreativnost vaše izražavanje i sve što radite ima značaj u kontekstu večnosti.

Pobeda je moguća samo ako saznate za svoju besmrtnost, a ona može da se upozna. Čitavo ovo traganje se preduzima radi onih koji žive večno.