Plavuša se zaposlila kao uciteljica u osnovnoj školi.
Prvi put kada je vodila djecu na tjelesni odgoj,
primijetila je da se sva djeca igraju zajedno,
osim jednog djecaka koji je stajao po strani potpuno sam.
Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu,
na što joj je djecak odgovorio da je.
Nakon nekog vremena primijetila je da djecak još uvijek stoji sam.
Ponovo mu je prišla i pitala ga:
- Hoceš li da ja budem tvoja prijateljica?
Djecak: - Može!
Plavuša: - Dobro, onda mi reci zašto se svi igraju,
a ti ovdje stojiš sam?
Djecak: - Ja sam golman.

Majka: - Jeste li vi spasili moga sina iz podivljale rijeke?
Spasilac: - Jesam, ja sam ga spasio gospodo.
Majka (ljutito): - A di mu je kapa?

U ZET-ovom autobusu mali Perica,
sjedi u krilu svoje majke Štefice i iz cista mira
odgrize prst gosponu kaj se držal za rukohvat ispred njih.
Gospoda Štefica ga pocne tuci ko vola u kupusu.
Vidjevši to gospon bez prsta kaže majci:
- Molim Vas, nemojte tuci dijete, a kaj mali zna.
- Kaj se vi mešate, prst tu, prst tamo, pa kad dode doma nece jesti.

Došao zeko u Sarajevo, ude u buregdžinicu i kaže:
- Dobaj dan. Imate li pitu od mukve,
a prodavac kaže: - Nemamo pitu od mrkve.
- Dobjo, dovidenja. Drugi dan došao zeko opet, pa kaže:
- Dobaj dan. Imate li pitu od mukve, a prodavac kaže:
- Nemamo. - Dobjo, dovidenja. Kada je zeko otišao ovaj kaže prijatelju:
- Hajdemo napraviti tu pitu od mrkve.
Zeko dolazi svaki dan i bit ce dobra mušterija.
- Treci dan dolazi zeko i kaže:
- Dobaj dan. Imate li pitu od mukve? Prodavac kaže:
- Imamo, a zeko ce: - Jel'de, baš je bljak...