“Tajanstvenoj urednici” (takav je, nećete verovati, nick urednice bloga) pošaljem odmah mejlić, molim je da objavi to njeno…, da razglasi to moje banovanje, samo da ne ispadne, samo da svi ne pomisle…, a Tajanstvena gordo ćuti. Sutradan pošaljem opet, ona još ponosnije ćuti. Priznajem, smetnuo sam s uma da je subota, zaboravio potom i da je nedelja, jbg, ne radim odavno nigde, ne radim više ni za koga - baš sam onako temeljno, al' odistinski banovan, pa mi svi dani isti, ali mogao je to valjda i neko od dežurnih... Onda kontaktiram koga treba - smesta me obaveste da je traženo obaveštenje okačeno. Čine mi, kažu, time uslugu, mimo običaja. Tražim ja posle to obaveštenje po blogu, razgrćem gomilu komentara, uzbudjen sam, dabome, objavljeno nešto o meni…, moja sujeta zahtevala da to vidi… I uspe mi nekako... “Nick st.jepan je banovan”. To napisali. Toliko! Bez "pravnog leka", taman k'o presuda Draži Mihajloviću, povodom koje se diskusija i začela. Taj redak, zamuvan usred ogromne bale tekstila, mogao bi da uoči samo onaj ko bi ga ciljano tražio, i tom se traženju ceo posvetio. A što bi ga iko tražio? I kako bi znao da treba da ga traži? Učtivo im se zahvalim na usluzi, kazem da je to za početak odlično, i da ću dalje popularisanje svog banovanja, preuzeti na sebe. http://www.balkan-express.org/index.php?option=com_kunena&Itemid=99&func=
view&catid=3&id=58#58