Đuro je pozvao svoju mamu na ručak.
Za vrijeme rucka majci nije promaklo da je Đurin cimer Pero jako zgodan i
misićav.
Ona je već dulje sumnjala da su njih dvojica nesto vise od cimera, pa je
upitala Đuru da li je to istina.
Đuro je uvjeravao majku da su oni samo cimeri i nista više od toga.
Tjedan dana kasnije Pero upita Đuru:
- Jesi li vidio onu lijepu grabilicu za juhu? Nema je otkad je tvoja mama
bila ovdje na ručku. Nije ju valjda ona uzela?
Đuro nije u to ni sumnjao, ali je ipak majci poslao mail:

- Draga mama, ne kazem da si ti "uzela" ili da "nisi uzela" grabilicu za
juhu, ali fakat, od kad si bila kod nas, nigdje je nema.
Pozdrav, Đuro.

Par dana poslije Đuro dobije majčin odgovor:
- Dragi Đuro, ja ne kazem da ti "spavas" ili da "ne spavas" s Perom, ali
fakat, da on spava u svom krevetu, već bi odavno pronašao grabilicu za juhu.