nalazim se u velikom školskom holu. trebam da pripremim ručak za mamu i sestru, koje ne vidim ali su prisutne. Kuham juhu na štednjaku koji je visoko i jedva mogu dohvatiti šerpu....odlazim u drugi hodnik, gde se nalaze poštanski sandučići koji su isto tako jako visoko i pogrešim sandučić. ispadne pismo koje je adresirano na drugoga i otvori se. penjem se na stolicu i vraćam pismo u predal njegovog vlasnika a nekoj osobi objašnjavam da su sandučići samo privremeno tako visoko, jer su preseljeni iz mog bloka zbog krečenja.

Vraćam se u hol, uzimam kesicu sa smećem...dok je nosim ona se cepa i polako ispada. otvaram vrata da izađem van, ali nema stepenica na dole do kontejnera. smeće ostavljam u košu koji se nalazi u prostoriji. Prisutna su i dva nepoznata čoveka veoma prijateljski, primećujem da je jedan deblji. i požuruju me jer se u 8 h. zatvara. Odlučim da ručak dovršim doma. Pakujem juhu, a iz frižidera vadim ribe. Taj deblji čoveka mi pomaže da ih spakujem. Ribe su sluzaste, duge, a jedna još uvek živa. Pronalazim put sa stepeništem na dole, da bih izašla iz zgrade. to je sve.