Nalazim se u bakinoj kući čuvam svoju mlađu sestričnu. Zaključavam bakina stara vrata (takva vrata je baka imala prije i isto su uvijek slabo bila zaključana)ne zaključavaju se na ključ nego se gore zakače sa nekom kukicom ali skužim da su vrata jako loše zatvorena i ja tu kukicu gore vežem još za svaki slučaj s nekom špagom. Ležim u krevetu sa sestričnom, noć je ona spava, a ja ne mogu strah me za nju, dižem se iz kreveta i ponovno se mučim sa otvaranjem prozora na pola jer su stari (isti kao i bakini)rolete su na pola spuštene. Odlazim do ulaznih vrata i vidim kroz staklo na vratima nekog muškarca iz bakinog sela na vratima želi uči ali ja ga ne puštam unutra jer ne znam što može napraviti, što ako se napije ili nešto sl. zatim odlazim do druge sobe i vidim otvoren prozor i ujaka kako pokušava uči, ne želim da uđe govorim mu nemoj uči i sl. Zatim opet odlazim do vrata, vidim vani da nije noć više, sviće, sunce je, lijepo vrijeme i želim otključati i spremam se otvoriti vrata i vidim u hodniku da se nalazi par pilića i kokoši koje isto tako treba pustiti van.

Sukob tradicionalnih i tvojih osobnih očekivanja...obiteljska očekivanja te sputavaju, a ti nemaš hrabrosti, unatoč 26 g. otrgnuti im se i krenuti svojim putem...i sa novcem se držiš uhodanih šablona...ziheraš s poslom, malo nestrpljiva, nemaš vremena čekati i dočekati pravu priliku...zatvorenost, distanciranost...strah od svega i svačega...kako ćeš tako napredovati...?