Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
464
OD 14.01.2018.PUTA
San:Lavić
Sanjam da se šetam sa svojim trenerom boksa pokraj nasipa,ali on se popne na nasip,pruži ruku meni i povuče me jer je meni bilo previsoko.Hodamo nasipom i o nečemu razgovaramo,ali odjednom ia leđa nam se približava ogromni,dugački tamnoplavi kamion.Ja se mičem u jednu stranu,trener na drugu i više ga ne vidim od kamiona.Taj kamion je jako dugačak,nikad mu kraja,i jako brzo vozi.Od silne brzine se počeo ljuljati i gubiti putanju i još malo se srušio na mene,jedan tren sam kao ukopana stajala,prestrašena sva; i gledala kako će se srušiti na mene,ali sam se maknula na vrijeme.Trenera više nije bilo,bila sam sama na tom dugom putu i već sam mislila ući plavi bus,odjednom se pojavio jedan prijatelj u metalik plavom autu.Laknulo mi je i sjela sam u auto s njim i odvezla se.Nakon toga sam s društvom,idemo kod nekoga u sobu u studentskom domu Cvjetno naselje.Ja cijelo vrijeme na leđima nosim svog brata,koji je mala beba.Cijelo vrijeme ga nenamjerno ozljeđujem i jako mi je žao radi toga,ali i dalje sam nepažljiva.U sobi se pojave nekakvi klinci,dečkići,i počinju nas zadirkivati.Mi odlazimo iz sobe i jedan od njih me je rukom udario po stražnjici,na što sam ja poludila.Dala sam prijateljici da mi pričuva brata i da odu,a ja sam ostala da istučem tog klinca.On me je počeo udarati nogama,a ja sam izvela jedan potez obrane iz tajlandskog boksa;uhvatila sam ga za nogu i za ruku,zavrtila i odbacila daleko.Izlazim van i vidim da kiša pljušti,i mislim si da je moje društvo već otišlo jer sam predugo ostala;ali oni me čekaju i odjednom se sunce pojavi.Uzimam brata od prijateljice,ali to više nije brat,nego mali lavić,koji se sav skupio,uplašen,i u jednom trenu kao da se ukukuljio u nešto.Ja ga zibam u rukama kao malo dijete,pazim,ali svejedno mi par puta ispadne iz ruku.Lavić je sve više prestrašen,trese se i opet se zakukuljio.Meni je užasno teško i žao,ali znam da će se to i dalje događati i samo počnem govoriti sebi "Oprosti sebi,nisi ti kriva."
bglavac
irida
